Najviše dece mora radi u Africi i Aziji, dok je čak 73 miliona njih izrabljivano ili radi posebno teške poslove. Trećina te dece uopšte ne ide u školu i tako gotovo da gubi svaku šansu da se ikada izvuče iz siromaštva.
Piše: DW
Zapravo, na svetu ukupno radi 218 miliona dece starosti između pet i sedamnaest godina, ali je deo tog rada legalan i uređen. U većini država se legalno može zaposliti između 14. i 16. godine. No ostaju desetine miliona dece koje nemaju izbora i, često daleko od školskih klupa, rade pod teškim uslovima.
„Ne mora biti načelno loše kada devojčice i dečaci pomognu u recimo žetvi na porodičnom imanju i tako skupljaju iskustvo – sve dok je to u određenim granicama i uprkos tome mogu u školu“, objašnjava Unicef na svojoj stranici. No prema jednoj studiji je recimo u Sudanu dvanaest odsto dece moralo da radi, a oni su dvostruko ređe upisivani u školu nego vršnjaci koji ne rade.
Čak 73 miliona dece radi u katastrofalnim uslovima, biva izrabljivano ili se na radu izlaže opasnostima– neki od primera su rudnici zlata u Burkini Faso, tekstilna industrija u Bangladešu ili plantaže kakaa u Obali Slonovače. Kao najekstremnije primere međunarodne organizacije svake godine ističu decu-robove, decu u prostituciji ili onu koja moraju da nose pušku i ratuju.
Ukupno najviše dece bez detinjstva ima u Africi (72 miliona) te u Aziji (62 miliona) – preko 70 odsto njih rade u poljoprivredi, a skoro polovina je mlađa od dvanaest godina.
Poziv na uvođenje školske obaveze
Unicef je tako ponovo pozvao vlade, civilno društvo i privrednike da se bore protiv uzroka dečijeg rada kao što su ekstremno siromaštvo, manjak šansi za obrazovanje i diskriminacija devojčica. „Nije dovoljno osuditi i zabraniti dečiji rad“, rekao je Kristijan Šnajder, poslovođa Unicefa u Nemačkoj.
Pre dvadeset godina je broj dece prinuđene da rade bio znatno veći (246 miliona), a veliki pad je zabeležen u pacifičkom prostoru. Sa druge strane, situacija se ne poboljšava u regionu podsaharske Afrike i na Bliskom istoku.Kako piše Unicef, uzrok broj jedan za dečiji rad ostaje siromaštvo, najčešće u kombinaciji sa još nekom nedaćom. „Konflikti ili prirodne katastrofe zaoštravaju ekonomsku nevolju jer je glavni hranitelj porodice mrtav ili odvojen od familije, jer se polja ne mogu obraditi i otpadaju drugi izvori prihoda. Takođe, devojčice i dečaci koji su zbog HIV-a ili ebole ostali siročići posebno su često pogođeni dečijim radom.“
Humanitarna organizacija „Terre des Hommes“ pridružila se apelima tražeći da sve vlade u svetu nametnu obavezno osnovno školovanje. Osim toga, organizacija zahteva kažnjavanje poslodavaca koji izrabljuju decu.