Zagađenje je poput kašlja. Bez obzira na to koliko se ignoriše, nemoguće ga je sakriti. I dok je kašalj prolazan, pepeo koji kulja iz dimnjaka termoelektrane je hroničan problem.
Poslednjih nekoliko dana sa promenjivim intenzitetom, a od juče konstantno, vetar oblake pepela, poput magle, razvlači po polju.
Objašnjenje smo pokušali da dobijemo od Đorđa Milovića,izvršnog direktora za Termoelektranu, ali nam je sekretarica rekla da je u pogonu gde će se zadržati ceo dan.
Direktor Milović je za “Direkt” u pogonu od kad je seo u tu fotelju. Ipak, izgleda da su problemi imuni na njegovu permanentnu nazočnost u proizvodnji. Pepeo je poslednjih godina preveliki zalogaj za sistem otpremanja, pa dolazi do zagušenja. U tom slučaju, da bi se zaštitilo postojenje, filteri “iskaču iz funkcije”, a pepeo nesmetano odlazi u vazduh.
Ovakve situacije su postale česte od kada se krenulo u eksploataciju uglja iz takozvane “Povlatne zone”. Taj lignit je blizu površine, do njega je lakše doći, ali je manje kaloričnosti i sa više primesa, prvenstveno silikata. Sve je to izazov za sistem pneumatskog otpremanja jer je pepela više, a zbog prisustva peska, dakle, promene specifične težine, njegov transport stvara komplikacije.
Veoma teška situacija je bila početkom 2018. kada je ukazivano da je iz dimnjaka u vazduh odlazilo od 60 do 90 tona čvrstih čestica na sat ili oko 1 200 (!!!) tona dnevno.
Na jednoj od sednica SO Gacko na kojoj je razmatrano zagađenje iz RiTE je rečeno da postoje dva načina prevazilaženja problema. Ili ulagati u novu opremu, odnosno proširenje kapaciteta koji bi mogli da otpreme povećanu količinu pepela ili delovati na gorivo, tačnije, prečišćavati ugalj. Sve to, naravno, košta, a da li će se ( i kada ) pribeći nekom od ovih rešenja zavisi od količine novca koje smo spremni da izdvojimo.
Javnost nije upoznata da je za dve godine bilo šta učinjeno u tom smeru. I dalje se reaguje kada se problem desi.
Zvaničnih informacija iz RiTE Gacko nemamo, ali smo nezvanično saznali da trenutno u termoelektani pokušavaju da manevrišu pepelom, kako bi se smanjile nakupljene količine i nadaju se da će se situacija ubrzo normalizovati, a filteri biti stavljenu u funkciju.
Kolike su količine pepela poslednjih dana otišle u vazduh ne znamo. Iako postoji sistem za merenje, naši sagovornici tvrde da on ne funkcioniše, a ono što je sigurno je da javnost te podatke nema.
Doduše, čini se da su građani česte ekološke incidente prihvatili kao normalne, pa te informacije i ne traže niti ih uzbuđjuje pogled na dimnjak iz kojeg ide pepeo.