RiTE Gacko ne narušava kvalitet vazduha u ovoj opštini, zaključak je informacije koju su iz preduzeća dostavili odbornicima SO Gacko. Sa tim se ne slažu građani, ali ni radnici u perionicama okolnih gradova kojima se smrkne kad im dovezu auta iz Gacka.
Na papiru gladac…
Prirodno odsumporavanje u kotlu, niska koncentracija azotnih oksida (NOx) u dimnom gasu, a ugljen dioksid (CO2) povećan samo kratkotrajno u periodu puštanja termoelektrane u pogon neke su od prednosti postrojenja, tvrde nadležni.
Idiličnu ekološku sliku donekle narušava problem emisije čestica koja, stoji u informaciji, ipak, nije prelazila dozvoljene vrednosti. Kada se građanima činilo da pepeo kulja iz dimnjaka TE, radilo se izgleda o optičkoj varci.
Prema ovoj informaciji koja je zasnovana na rezultatima merenja zagađenja u centru grada, “nije došlo do povećanja koncentracije ni jednog od polutanata”. Inače, naglašeno je, da je merna stanica postavljena u centru grada “sa namerom merenja kvaliteta vazduha u cilju zaštite zdravlja ljudi”.
Da ne ulazimo u uzroke incidentnih stanja (o kojima smo pisali) tokom kojih se u vazduh iznad Gacka izbace velike količine pepela, rešenje problema, izgleda, nije ni na pomolu.
Tehnički rukovodilac TE Dragan Pušara vidi dva načina prevazilaženja problema. Ili ulagati u novu opremu, odnosno proširenje kapaciteta koji bi mogli da otpreme povećanu količinu pepela zbog korišćenja uglja smanjene čistoće, ili delovati na gorivo, tačnije, prečišćavati ugalj. Sve to, naravno, košta, a da li će se ( i kada ) pribeći nekom od ovih rešenja zavisi od količine novca koje smo spremni da izdvojimo.
… iz dimnjaka jadac
Uprkos rezultatima merenja koji tokom aprila nisu pokazali povećanje zagađenja, a za koje Petar Petrović, šef sektora za zaštitu životne sredine u RiTE, kaže “da bi trebali da budu tačni, ali da to ne tvrdi”, Aleksa Zelenović, načelnik Odeljenja za civilnu zaštitu u opštini Gacko kaže da smo zagadili i floru i faunu i da “nas zakon obavezuje da branimo i sebe od nas samih”.
Ukazuje da je iz dimnjaka tokom incidenta u vazduh odlazilo od 60 do 90 tona čvrstih čestica na sat ili oko 1 200 (!!!) tona dnevno. One su završile na tlu i u vodi, pa smo ugrozili zdravlje ljudi. Zelenović naglašava da je zaštita nedovoljna i od postojećeg kopa koji već opasuje grad. Nema zelenog pojasa, nasipa, ni vodene zavese na obodu, a ni sistema prskalica u samom kopu koje bi tokom leta smanjile prašinu iz rudnika. Koliko je pepeo prisutan, Zelenović potkrepljuje i iskustvom iz perionica u Bileći i Trebinju u kojima je reakcija radnika slična – “gatačko auto, nemoj, molim te, vozi u drugu perionicu”.
No, nije samo zagađenje vazduha i zemlje alarmantno. Mada je za rekonstrukciju sistema za tretman otpadnih voda pre šest godina izdvojeno više miliona maraka, on radi u malom procentu, a zagađene i zauljene vode se direktno ispuštaju u reke. Samo mali deo otpadnih voda se uništi u procesu odlaganja pepela u kasete, a i to je više rezultat entuzijazma nego plana odgovornih, saznajemo od zaposlenih u RiTE. Smatraju da je neuspeh sistema posledica nedovoljno transparentnog postupka usvajanja, a potom i realizacije projekta u kojoj su zaobiđeni kompetentni ljudi. Tvrde da se niko ozbiljno ne bavi zaštitom životne sredine i da je stanje mnogo lošije u odnosu na pre pet ili deset godina. Sigurni su da niko iz Vlade ili ERS-a ne bi osporio da se povede više računa, ali da se u samom preduzeću ne trude da bude bolje, “ne borimo se dovoljno za svoje zdravlje i možemo mnogo da trpimo”, zaključuju sa rezignacijom.
Izdržljivi Gačani
Naviknuti na incidentne situacije gačani su aprilsko “posipanje pepelom” posmatrali sa filozofskim mirom. Tu i tamo je bilo gunđanja, ali je parola “važno je da radi, jer nas ona hrani” i dalje argument kojim se zatvore usta svakom ko bi, eventualno, da se pobuni.
Indiferentnost građana ilustruje i podatak da je onlajn peticiju “Sprečimo ekološku katastrofu u Gacku” imenom i prezimenom podržalo tek njih 107 ljudi. Neki su u svojim komentarima naglasili da termoelektrana ne može da radi po svaku cenu i da je vreme da se stane sa trovanjem, da je obolelih sve više, da je rudnik došao do dvorišta.
“Ne mogu više da perem auto, ne mogu ubrati malinu, ne znam odakle da kupim mleko. Decu mi uguši kašalj. I ne samo moju. Sa druge strane, nemam vodu, rasvetu, asfaltiranu ulicu, nemam ni park, ni bazen, ni igraonicu. Prvi put želim da odem iz grada koji volim jer ne vidim rešenje na vidiku”, komentarisala je situaciju jedna od potpisnica.
Iako informaciju RiTE o aerozagađenju odbornici u gatačkoj skupštini nisu prihvatili, optimistično bi bilo očekivati da će se situacija popraviti u bliskoj budućnosti. Doduše, odbornici su doneli zaključak da se uradi ispitivanje uticaja RiTE na zdravlje ljudi, ali se stiče utisak da niko ne veruje u njegovu realizaciju, jer zahteva pare i istrajnost koje, iskustvo pokazuje, nemamo.
Izvesno je da se kratak predah od zagađenja za prirodu i ljude očekuje 1. maja za kada je najavljen planski zastoj postrojenja.