Republika Radarska

Bilo da žmurite ili su vam oči širom otvorene lako ćete otkriti da li ste u Republici Srpskoj.

Piše: Milanka Kovačević/Analiziraj.ba

U prvom slučaju (što može da pomogne u slučaju otmice), kad osetite da auto počne da trucka, u nekim delovima i da odskače, možete da budete sigurni da ste prešli nevidljivu liniju razgraničenja i da ste u “boljem” delu BiH.

Ukoliko, pak, otvorenih očiju stupite na teritoriju RS, prizor crne bandere sa fluorescentnom trakom i svevidećim okom kamere, koji vas sačeka iza neke okuke ili ga uočite pored puta (u nekim slučajevima maskiran pored drveta da viri iz lišća), ukazaće da ste stigli tamo gde radari caruju.

Upućeniji u ovu problematiku su spremni da se zakunu da je nekažnjen ostao samo onaj ko nikada nije seo za volan i nije vozio po RS.

Jer se malo kome desilo da ga, ako i izmakne jednom, ne sačeka drugi radar.

Naravno, nije reč o vozačima koji “divljaju” drumovima jerbo su kolovozi u Hercegovini, na primer, takvi da se po njima i ne može razviti neka brzina. Taman kada savladate okuku, dočeka vas krivina. Ako na magistrali razvijete brzinu 80 km na čas, evo ti krave na putu. Ili rupe. Ili odrona. Ili klizišta, Tek, teško da u proseku budete brži od 50 km/h.

Ipak,  iz policije su se pohvalili da radari rade punom parom.

“24 kazne na sat”, nije loše, trljaju ruke u MUP-u RS.

“Za tri meseca preko 50 hiljada kažnjenih, što mu dođe preko 2,5 miliona”, konstatuje prosečan vozač.

Kazni je izgleda toliko da ne mogu da “osvoje”, pa ih izriču i uručuju sa zakašnjenjem koje se meri mesecima.

Jednom Hercegovcu koji je, po jadu njegovom, prošlog oktobra vozio 21 km/h više od dozvoljenog, u aprilu je stiglo obaveštenje da mu se na mesec dana oduzima dozvola, uz 2 kaznena boda u vozačku, ali još čeka na izvršenje. U međuvremenu vozi.

Kako stvari stoje, osnovan je strah da će od devize “radar za svako naseljeno mesto” u policiji preći na parolu “radar za svaku ulicu”. U Novom Goraždu ih je već dva. Računaju valjda da će se vozači opustiti kad prođu prvi, pa će ih dočekati drugi.

“Ni p’o jada ne bi bilo da oni te pare ulažu u puteve. Ne bi’ ni reč rekao što mi je kazna stigla. Ali, ovako kako rade, žao mi je svake marke koju moram da im dam. Vidiš li da su i akcize uveli k’o biva da auto-put grade. Pa sad nit’ puta, nit’ para”, objašnjava jedan kažnjenik.

“Od jutros sam 15 kazni samo ovde, po ulici, uručio”, govori poštar čija je poseta mnogima ovih dana presela.

I dok u policiji sabiraju prihod od kazni, vozači strepe od poštara. I radara. I zemlje u kojoj se uvek osećate opljačkano jer, realno, za pare koje dajete usluga je kvalitetna koliko i putevi, dakle-nikakva.

A osećate se i nemoćno. Jer sistem u vama ne vidi građanina nego stanovnika koji ga finansira. A sistemu treba para. Jasno je ko će platiti cenu.