Priču o Aerodromu Trebinje, kao predizborni adut, aktuelna vlast izvlačila je “iz rukava” nekoliko puta u posljednjih deset godina. Na krilima nove predizborne kampanje, priča je nedavno ponovo “uzletjela”. A da li će i avioni sa trebinjskog aerodroma? Trebinjski i srbijanski političari uvjeravaju javnost da će posao biti gotov već za godinu dana, ali ljudi iz struke, koji na ovu temu govore za “Direkt”, ipak, misle drugačije.
Piše: Jelena Denda Borjan
Za vazduhoplovnog analitičara Alena Šćurica Aerodrom Trebinje najveći je nonsens u vazduhoplovstvu regije u posljednjih 50 godina.
„To je najveće bacanje novca za potpuno nepotreban projekat koji nikada, naglašavam – nikada neće imati komercijalnu vrijednost“, tvrdi Šćuric za „Direkt“.
Razloga za takvu tvrdnju je, kaže, nekoliko, poput premalog broja potencijalnih putnika i blizine tri velika aerodroma.
„Govorimo o jednoj vrlo maloj sredini koja nema ni 100.000 putnika. Vi za jedan aerodrom u krugu operacije tog aerodroma morate imati barem 700.000, 800.000 do milion putnika, u zavisnosti od toga da li se radi o turističkoj ili neturističkoj destinaciji. A ovdje ne govorimo o turističkoj destinaciji, nego o području koje je vrlo siromašno, gdje potencijalni putnici nemaju novca za putovanje. Uz to, negativna strana potencijala tog aerodroma je činjenica da u krugu od sat i po vožnje imaju tri aerodroma od čega su dva izuzetno velika, sa velikim brojem linija. Samo to bi mogla biti argumentacija da se aerodrom ne gradi, jer ti aerodromi, koji su već razvijeni, imaju infrastrukturu koju Trebinje ne može imati u dogledno vrijeme. Govorim o prvom redu o Dubrovniku i Tivtu“, kaže Šćuric.
Da bi Trebinje bilo konkurencija ovim, infrastrukturno veoma razvijenim, aerodromima, potrebno je uložiti najmanje od 400 do 450 miliona evra, objašnjava Šćuric, što je duplo više novca nego što je koštao, recimo, novi terminal u Zagrebu. Drugi problem je, dodaje, to što je vlast rekla da će izgraditi aerodrom sa 50 miliona evra.
“Tako nešto se ne bi moglo desiti čak ni da već postoji pista, a ovdje se govori o pisti od dva i po kilometra koja, u zavisnosti od visine troškova kupovine zemljišta, eventualnog rušenja objekata, ravnanja zemljišta, konfiguracije terena i tako dalje, košta između 100 i 200 miliona evra. Ne može se jeftinije praviti ako pista želi da podnese opterećenje referentnog aviona eirbasa 320, što se pokušava napraviti“, tvrdi Šćuric za naš portal.
Kao prilog ovoj tvrdnji on navodi primjer „Aerodroma Morava“ u Kraljevu u koji je vlast u Srbiji posljednjih godina „uložila bansloslovnu svotu miliona evra i na kraju konstatovala da obnova nije dovoljno dobra“.
„Oni su išli navrat-nanos da obnove pistu i napravili jedan dilentatizam par ekselans, koji je samo ispod ovog projekta o Aerodroma Trebinje, jer ta pista, bez obzira na dužinu i širinu, ne može podnijeti težinu referentnog aviona A320. Na njega i dalje mogu slijetati samo mali avioni, do 70 putnika, turbopropni i on, zapravo, uopšte nema prometa, niti će ga imati u narednih šest mjeseci. Nakon toga, imaće promet samo zahvaljujući tome što će Srbija za njega izdvajati abnormalnu količinu novca, skoro dva miliona evra, da bi aerodrom imao u prosjeku četiri i po leta sedmično, odnosno oko 200 putnika. Da država ne plaća tu svotu novca, aerodrom bi zjapio prazan, a, na kraju, nijedna druga kompanija osim Eir Srbije ne leti na taj aerodrom, što pokazuje koliki su njegovi potencijali. Trebinje je još bitno manje i siromašnije, ima još bitno manji krug ljudi koji gravitiraju tom aerodromu. Stoga, čak i kad bi ga izgradili i potrošili oko 500 miliona evra, koliko je realno potrebno za taj aerodrom, recite mi: Ko će s njega letjeti?“, pita Šćuric.
Za njega je posebno besmislena priča o kargu, jer, kako kaže, u Trebinju nema preduzeća koja mogu puniti kargo avion.
„Pa ni Dubrovnik, koji je neuporedivo potencijalno jači, ni Split, ni drugi puno veći aerodromi poput Sarajeva nemaju dostatan kargo da bi uopšte opravdali takvu investiciju. On je samo nešto što se usputno dešava uz redovne linije i nemaju čak ni kargo linije, a kamoli da imaju više karga od 100 ili 200 tona. Dakle, to je samo glupost kojom se opravdavaju bansloslovne investicije“, tvrdi Šćuric.
Prema njegovom mišljenju, i rok za gradnju je nerealan, a novac koji se ulaže mogao bi biti mnogo pametnije investiran.
„Nema šanse da se aerodrom napravi za godinu dana, to nije uspjelo ni onima koji imaju daleko više novca i daleko veće stručnjake. U zapadnim zemljama niko nije uspio napraviti aerodrom za manje od dvije godine u grinfildu. No, sad vi meni recite, zašto uložiti toliku svotu novca kad itekako postoje pametniji projekti na koje bi se taj novac mogao potrošiti i u Trebinju i u Republici Srpskoj i u BiH? Jer nemojmo se zanositi, sa 50 miliona evra se neće moći ni terminal napraviti, a kamoli nabaviti kamaru opreme koja je za njega potrebna, a koja je veoma skupa, da ne pričamo o ostalim stvarima koje su potrebne jednom aerodromu“, smatra Šćuric.
Ko je Mladen Stanković?
Informacija da će Nišlija Mladen Stanković biti direktor „Aerodroma Trebinje“ puštena je u javnost bez šireg objašnjenja. Iz šture biografije koja je priložena u članku o njegovom imenovanju čitaoci nisu mogli da zaključe mnogo, osim da je riječ o masteru saobraćajnih nauka koji je zaposlen na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, sa, navodnim, dugogodišnjim iskustvom u vazduhoplovnoj industriji. Ispostaviće se, međutim, da je to bio jedini Stankovićev posao i da je na njemu ostvario odlične rezultate, ali da su ga, uprkos tome (ili baš zbog toga) smijenili isti oni ljudi koji su ga sada postavili za direktora trebinjskog aerodroma.
O tome smo razgovarali sa Nišlijom Bojanom Avramovićem, doskorašnjim direktorom Regionalne razvojne agencije Jug, koji je zajedno sa Stankovićem i ostatkom menadžmenta „Konstantina Velikog“ prije nekoliko godina toliko „podigao“ aerodrom, da su uspjeli da u Niš dovedu 11 linija sa preko 320.000 putnika na godišnjem nivou. Ukratko, napravili su poduhvat i rast nezabilježen u novijoj istoriji srpskog civilnog vazduhoplovstva. Stanković je tada bio direktor saobraćaja, a nakon što je država odlučila da preuzme „Konstantina Velikog“, smijenili su ga sa te pozicije i prebacili u Službu za zemaljsko opsluživanje.
„Mi smo malo pretjerali sa brojem putnika i onim što smo radili, to se nije sviđalo onima u Beogradu i onda su krenuli da nas na sve moguće načine ograniče. Mi se nismo dali i na kraju su morali da uzmu aerodrom, jer drugačije nisu nikako mogli da ga stave pod kontrolu i mi smo se onda povukli“, prisjeća se Avramović perioda kada je država preuzela niški aerodrom.
Na naše pitanje kakva je poruka javnosti to što je Stanković smijenjen nakon odličnih rezultata, a sada postavljen za direktora trebinjskog aerodroma, Avramović kratko kaže da „dođe vrijeme kada kvalitet ispliva na površinu“. Ipak, skeptičan je koliko će Stankoviću ljudi koji su ga postavili dozvoliti da se dokaže.
„On je operativac i čovjek koji će vrlo savjesno i pošteno da radi posao. Dobili ste najboljeg, dobar je dečko, biće od njega nešto. Međutim, postavljen je za direktora nekog virtuelnog preduzeća i treba da sprovede nešto što je drugi osmislio i za šta neko drugi treba da da pare“, kaže Avramović za „Direkt“.
Zbog čega je Stanković prihvatio posao na novom aerodromu i koje je njegovo viđenje tog projekta, pokušali smo da saznamo od njega lično. Obećao je da će pokušati da nađe vremena za nas, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja koja smo mu poslali.
Prema priči o Aerodromu Trebinje skeptičan je i Avramović, ali ne smatra da je ona u potpunosti neostvariva.
„Vi dobijate jednu moćnu alatku, aerodrom može da vam otvori grad, ali ukoliko bude bio u funkciji, jer problem je ko će to da izvede u tom ministarstvu. Oni su tako otvorili aerodrom u Kraljevu, zamazali pistu na koju sada može da sleti avion od 70 putnika, a pet puta su odlagali otvaranje od 2014. godine na ovamo. Ne bi smjeli da se igraju sa tim da to u Trebinju bude samo predizborna priča, ali možda i smiju. Nekad si kad nešto kažeš i ne uradiš snosio političke ili neke druge posljedice, danas toga više nema“, kaže Avramović za naš portal.
Dodaje da se sa analitičkog i komercijalnog aspekta slaže sa Alenom Šćurićem i da će svaki nezavisni analitičar reći da je pravljenje ovakvog aerodroma ludost, ali ostavlja prostora da se ovdje radi o „političkoj odluci koja ne mora da bude loša“.
„Jer ako su sve političke odluke loše, onda je sve loše. Ponekad se omakne da izađe na dobro. Ne mnogo često, ali desi se. Međutim, ja da trebam da se odlučim da ga pravim, ne znam da li bih ga pravio, ali ako su oni odlučili da ulože pare, onda treba izvršiti pritisak da ga završe“, zaključuje Avramović.
Bušatlija: U Trebinju treba stvoriti potrebu za aerodromom
Savjetnik za ulaganja Mahmud Bušatlija za „Direkt“ kaže da život jednog aerodroma ne zavisi od toga je li on na lijepom i zgodnom mjestu, već od toga kolika je zainteresovanost, prvo poslovna, pa onda turistička za tu lokaciju. Da bi aerodrom imao svoj smisao, ističe, potrebno je imati dobro razvijen ekonomski ambijent.
„U ovoj situaciji, ja ne znam šta u Trebinju ozbiljnije postoji osim fabrika čokolade (Svislajon, prim. aut.). Normalno da to nije dovoljno, jer neće privući bog zna koga, ali potencijali su jako veliki. Trebinje je centar Istočne Hercegovine i svi krajevi iznad njega, skroz do Foče, imaju tendenciju da bi željeli da se oslone na Trebinje. Sa druge strane, još uvijek postoji mogućnost da se napravi jedna dobra ekonomska zona između Dubrovnika, Trebinja i Herceg Novog. Nažalost, dnevna politika tih država odbija tu mogućnost, a to je jedno područje koje bi od poljoprivrede do visokih tehnologija, pa preko turizma, svakako, moglo da zauzme jako dobru poziciju na Balkanu. Sve to navodi da taj aerodrom nije višak, ali kad će zaživjeti, to je veoma teško dokučiti“, objašnjava Bušatlija.
Na pitanje koliko godina treba da prođe da bi se Srbiji ova investicija isplatila, Bušatlija kaže da je teško odgovoriti ako ne znamo šta je računala kao svoje preferencije.
„Ako imate neki politički značaj u svemu tome, onda cifre i vrijeme nisu važni, nije važno kad će se vratiti novac. Ako, pak, napravite aerodrom koji neće funkcionisati, na kome neće niko letjeti, onda, ne mogu reći da su bačene pare, možda se on isplati nakon deset godina i počne odlično da radi, ali treba u Trebinju stvoriti potrebu za aerodromom. Recimo, da ponovo razvijete Industriju alata. Jako je važno da li Trebinje ima dugoročne planove razvoja koji su realni, a ne politički. Onda se može računati na bilo koju vrstu transporta, recimo, velika proizvodnja alata koji se izvoze u inostranstvo, transport se može organizovati avionima sa malo većom cijenom nego sada kamionima“, ističe Bušatlija za „Direkt“.
Aerodrom Trebinje kao baza ratnog aviosaobraćaja?
Za Alena Šćurića priča o korištenju Aerodroma Trebinje kao potencijalne baze ratnog saobraćaja nije besmislena – naprotiv.
„Jedino što je razumno, a gdje je taj segment politike koji ne možete izbjeći, zapravo je činjenica koja može eventualno govoriti o odbrambenom efektu koji bi taj aerodrom mogao imati u slučaju, ne daj bože, ponovnog ratnog sukoba na ovim prostorima, a svi znamo koliko je ovo trusno područje i da se to može desiti. U tom slučaju, to jeste argument o kom Republika Srpska treba razmisliti da je to njoj strateški bitno. U tom slučaju, ovdje se radi o nekakvoj bazi ratnog aviosaobraćaja, ali i o transportima koji bi se tada radili u jednoj rascjepkanoj zajednici gdje između Banjaluke i Trebinja trebate proći izuzetno mnogo okolo, naokolo. Tada aerodrom ima neku svoju svrhu“, smatra Šćuric.
Međutim, on objašnjava da u tom slučaju, opet, aerodrom ne bi trebao da bude napravljen u tom obimu koji se spominje, niti te veličine, osim ako tu ne postoji neki drugi, globalni interes.
„To nije nevjerovatno, naprotiv, moguće da je to interes Rusije, jer bi ovo bio najispupčeniji aerodrom koji bi štitio ruske interesne zone. Ali ako je Rusija ta koja će interesno ili nekim drugim, zakulisnim metodama, finansirati taj aerodrom, ja da sam Srbija ili Republika Srpska rekao bih: Super, pa neka daju pare za aerodrom od 550 hiljada putnika i sa pistom od dva i po kilometra. Ali ako je to slučaj, onda bi bilo pošteno to javno i reći, barem zbog svojih poreskih obveznika i ljudi koji su na tom području, koliko god to bilo i ne bilo škakljivo pitanje i zadiralo u neke geostrateške, političke i vojne segmente“, zaključuje Šćuric za „Direkt“.
On napominje da je ovo je isključivo rasprava „šta ako“ i da ne postoje podaci koji bi potkrijepili navedenu tezu, ali da je to jedino racionalno objašnjenje za izgradnju aerodroma u Trebinju, jer sve drugo, kako kaže, nema ama baš nikakvog smisla.