Preispitivanje doktorata Jelene Trivan, direktorice M:tel-a, nikako da počne

Autor: Direkt Aktuelno Društvo
6 minuta čitanja
Foto: Beta/Milan Obradović; N1

Ni posle više od godinu dana Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) nije imenovao člana u stručnu komisiju za preispitivanje doktorata Jelene Trivan jer se ispostavilo da zahtev Filološkog fakulteta da to urade nikada nije stigao do Saveta

jelena trivan doktorat
Foto: Beta/Milan Obradović; N1

Moguće je da se jedan dopis izgubi. Ali kad često nestaju ili se gube dopisi, izuzimaju se dokazi i to baš oni koji optužuju visoke funkcionere ili osobe bliske vlasti, onda postajemo zemlja izgubljenih dopisa“.

To za Danas kaže Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od potpisnika zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv Jelene Trivan, bivše direktorke Službenog glasnika i aktuelne direktorke kompanije Telekom Srpska.

Komentarišući to što posle više od godinu dana Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) nije imenovao člana u stručnu komisiju za preispitivanje doktorata Jelene Trivan jer se ispostavilo da zahtev Filološkog fakulteta da to urade nikada nije stigao do Saveta, Tošković ističe da „ma koliko nam delovalo da je gubljenje dopisa moguće, sagledavanje celog procesa i količine izgubljenih dokaza ukazuje na verovatnu zloupotrebu propisa i obesmišljavanje prava i pravde“.

Jedno društvo funkcioniše ako pojedinac može da se osloni na njegove institucije, da preko tih institucija može da ostvari svoja prava. Ovakvim postupanjem se zapravo urušavaju institucije i devastira se društvo u celini – ističe Tošković.

Nakon što je Danas od NSVO dobio potvrdu da se u njihovoj dokumentaciji ne nalazi zahtev koji im je uputio Filološki fakultet, istu takvu potvrdu smo dobili i od Ministarstva prosvete, ali ne i odgovor imaju li saznanja gde je završio ovaj dopis, uredno zaveden na pisarnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa još sredinom jula prošle godine.

U dokumentaciji Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koju Ministarstvo čuva i obrađuje, ne nalazi se dopis Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu broj 2410/3 od 14. jula 2022. godine kojim se traži imenovanje još jednog člana komisije, niti je tim povodom otvoren predmet za postupanje“, piše u odgovoru Ministarstva prosvete redakciji Danasa koji je stigao dan nakon što je Filološki fakultet ponovo predao zahtev NSVO-u da imenuje jednog člana u stručnu komisiju kako bi ona bila potpuna.

Pod pretpostavkom da će zahtev ovog puta stići do NSVO, pitali smo profesora Toškovića da li očekuje opstrukciju ili novo odlaganje, s obzirom na to da rok u kojem Savet treba da imenuje člana u stručnu komisiju nije definisan.

Sve čemu smo do sada svedočili upućuje na to da možemo očekivati nove i uvek nove opstrukcije. Izgleda da je osnovni princip funkcionisanja institucija kod nas njihova opstrukcija. Na izbore ne izlazimo, demokratsko odlučivanje ismevamo kad god možemo, a koristimo svaku priliku da glorifikujemo svakog ko je „prešao“ sistem. Prevara i korupcija su postale osnovna institucija funkcionisanja vlasti kod nas. Zbog toga se svi predstavnici vlasti i visoki funkcioneri ponašaju kao da su konstantno u nekoj TV emisiji i da samo treba da sačekaju da ta emisija prođe. A posle? Posle njih potop – komentariše Tošković.

Podsetimo da je profesorka Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš, koja je bila mentorka Jeleni Trivan pri izradi doktorske disertacije, izabrana za članicu NSVO na predlog Ministarstva prosvete.

Upitan da li ovaj podatak može da ukaže da je ovde reč o opstrukciji da se završi započeti postupak protiv Trivan, Tošković kaže da se nada da će njena mentorka „biti prva koja će insistirati da se izabere taj član komisije na predlog NSVO“.

Ako ona kao mentorka nije primetila plagirane delove u tezi, što jeste moguće, ovo je upravo prilika da naknadno utvrdi da li su ti delovi plagirani, pošto sada postoje jasne indicije i dokazi. Od mentora se očekuje da vodi i pomaže kandidatu, ali isto tako i da ukaže na greške ukoliko one postoje, a naročito da ukaže na neakademsko ponašanje poput plagiranja. Svako odugovlačenje ili opstrukcija procesa će najviše štetiti ugledu mentorke – smatra Tošković.

On ponavlja da univerzitetski profesori potpisnici zahteva za utvrđivanje nekademskog ponašanja ne vode lični rat protiv Jelene Trivan.

Kaže da su do njih došle indicije za postojanje plagijata u tezi Jelene Trivan, sakupili su dokaze, uverili se da su indicije potpuno osnovane i predali zahtev Filološkom fakultetu 23. februara prošle godine, koji je preduzeo dalje korake.

U svakom društvu koje funkcioniše, očekivalo bi se da je to kraj, odnosno da će institucije preuzeti i završiti proces utvrđivanja plagijata. Međutim, pošto su nam institucije hronično u comfortably numb statusu, očigledno je neophodno da neko prati proces od početka do kraja i proverava institucije dok se proces ne završi. Ovo nije naš lični rat, niko od nas nema potrebu da povredi gospođu Trivan, ali nam jeste važno da čuvamo obrazovanje u ovoj državi, važno nam je da nečija prava budu ispoštovana, da se tuđa intelektualna imovina ne krade, kao i da institucije rade svoj posao, kako bismo svi mogli da se oslonimo na njih, da im verujemo i da ne moramo svi da pokušavamo da radimo posao svih institucija – zaključuje Tošković.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Skip to content