Umesto konferencije za medije Milorad Dodik je danas održao monolog za javnost na kome se predstavljao kao nosilac sve tri vlasti. Nije bilo nikoga iz okruženja ko bi imao hrabrosti da mu šapne da je i danas prekršio Ustav RS. Nikoga da kaže: “Čoveče, odmori, nisi nadležan”.
“Nećete imati mogućnosti da postavljate pitanja. Danas ću samo ja da govorim, neka to tako ostane u medijima, a od sutra možete da me pitate”, otprilike je rekao predsednik RS Milorad Dodik nakon višenedeljnog izbivanja iz javnog života.
Bio je to monolog u kome je pokazao da je najveća opasnost po Ustav, a samim tim i poredak RS upravo Milorad Dodik. Hvalio se privrednim uspesima, povećavao minimalce, pretio bankama, pravio spisak neprijatelja. Ukratko, govorio je kao osoba u kojoj su sabrane sve tri vlasti.
Niko iz njegovog okruženja nije imao hrabrosti da mu kaže: “Još se nisi oporavio, ne shvataš da nisi nadležan. Upravo si poništio podelu vlasti što je osnovni preduslov svakog demokratskog društva”.
Poput “plavog zeca” iz pesme Duška Radovića, i naš predsednik sve ume i u sve se razume- šiti, piti, možda ne baš francuski govoriti (nerazgovetnio i srpski priča) ali, kako sam reče, uspešno čita šta se dešava na globalnom nivou.
A mi smo iz ovog obraćanja mogli da pročitamo da je predsednik spreman da pravi spisak neprijatelja. Dakle, da onemogući život i otera i to malo mislećih ljudi koji se argumentima suprotstavljaju sili. A nju će da posebno plati. Na kraju da ostane samo sa policijom, da ga niko ne jedi, sad kad je operisao jednjak.
Jedva čekamo da vidimo kako će to sa bankama ići jer stručnjaci kažu da ni Vlada nema mogućnost da ih primorava ni na šta. O predsedniku da ne pričamo.
Ukratko, ako ne mislite da oterate sve što vredi, držite se, predsedniče, onoga što smo vam dali da radite. . Jer, po Ustavu RS vaše je da predstavljate Republiku, predložite kandidata za premijera, kandidate za predsednika I sudije Ustavnog suda, da ukazom proglašavate zakone, dajete pomilovanja I odlikovanja.
Uzalud nastojanja da svoj ogroman budžet uvijete u oblandu velikodušnosti. Možda se vama sada čini da ga puni Skupština jer ste je pretvorili u karikaturu. Građani su ti čiji ste novac uzurpirali.
Da ih je malo više, već bi se, kao u Srbiji, i ovde glasno čulo: “Čoveče, nisi nadležan!”
Mada, ko zna. Možda taj dan i nije daleko.
Možda zagledani u globalna kretanja ne vidite da se sistem na lokalu raspada.