Da Siniša Mandić nije glasao za sebe, ne bi bio izabran za predsednika SO Gacko. Baš ta okolnost će, prema saznanjima Direkta, biti predmet ocene Komisije za sukob interesa RS. Tako će, nakon Rajka Papovića, i njegov naslednik u stolici predsednika opštinskog parlamenta biti podvrgnut sličnoj proceduri.
Na poslednjoj sednici koja je održana u petak, rukovodstvo SO Gacko je prvi put u ovom sazivu kompletirano. Od 19 odbornika, sednici je, barem njenom početku, prisustvovalo 13. Oni su tajnim glasanjem birali predsednika SO Gacko i izabrali Sinišu Mandića, novopečenog člana DNS-a i činioca skupštinske većine. Za njega je glasalo 10 odbornika, jedan glas je bio nevažeći, a dva su bila protiv.
Ako imamo na umu da skupštinsku većinu čini 10 odbornika (SDS-SRS RS-PDP-DNS), jasno je da je glas za sebe dao Siniša Mandić. Da nije, budući da je članom 24 Pravilnika o radu Skupštine definisano da predsednik mora dobiti natpolovičnu većinu, ostao bi bez mandata.
Bivši stranački kolega, a sada usamljeni odbornik SPS-a u SO Gacko, Saša Lozo priprema dokumentaciju da slučaj prijavi Komisiji za sukob interesa. On je siguran da će, kao u Bileći, komisija i ovde doneti istu ocenu.
Sa druge strane, postoje i mišljenja da bi onda svi kandidati bili u sukobu interesa jer je postalo uobičajeno da svi glasaju za sebe. Navode brojne primere iz republičkog parlamenta i parlamentarnih praksi lokalnih skupština u kojima su odbornici glasali za sebe jer bi im, u protivnom, bilo uskraćeno pravo da glasaju. Ističu da se primer iz Bileće razlikuje od ovog u Gacku jer je Miroslav Sudžum obavljao nespojive fukcije.
Ipak, u rešenju Komisije za sukob interesa decidno obrazlažu: „Svakako da odbornik koji učestvuje u glasanju prilikom vlastitog izbora na javnu funkciju čini povredu zakona. Radi se o izboru za zasnivanje radnog odnosa, te je u pitanju ostvarivanje finansijskog interesa. Ovdje još jednom treba podsjetiti na definiciju sukoba interesa i postavljen nizak prag, te da on predstavlja „…privatni interes koji je takav da može uticati ili izgleda da može uticati, na nepristrasno i objektivno vršenje njegove dužnosti, a privatni interes uključuje bilo koju prednost za njega ili njegovu porodicu…“. Dakle, učestvovanje u glasanju prilikom vlastitog izbora na javnu funkciju predstavljaja razumnu sumnju da donošenje jedne takve odluke izgleda da može uticati na nepristrasno i objektivno postupanje prilikom glasanja i donošenja takve odluke“, deo je obrazloženja zašto je predsednik SO Bileća u sukobu interesa, a što opisuje i Mandićevu poziciju.
Službene oblande za stranačku posetu
No, za novouspostavljenu koaliciju i tek kompletiranu lokalnu vlast, čini se da to nije relevantna tema. Nakon što su u petak njegovi kadrovi zaposeli sve funkcije u Skupštini i direktorske pozicije u skoro svim ustanovama, lider DNS-a se već u ponedeljak obreo u Gacku demonstrirajući time da SNSD nije usamljen u praksi uvijanja privatnih i stranačkih poseta u službene oblande.
Praćen novim i starim članovima stranke, došao je u zgradu opštinske administracije da bi sa načelnikom Gacka tražio meru u svemu. Tako je, naime, suštinu sastanka na kraju radnog dana definisao načelnik Vukota Govedarica.
„Razgovarali smo kako i na koji način da sa republičkog nivoa opština Gacko crpi određene aktivnosti (?!) koje definišu saradnju između lokalnog i republičkog dela vlasti, tako da smo danas uspeli otprilike da nađemo neku meru u svemu čemu idemo u susret(?!).
U svetlu prakse koja je toliko uobičajena da se više i ne problematizuje, naivno zvuče članovi Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti RS kojima se, između ostalog, izabranim predstavnicima nalaže da privatni interes ne smeju stavljati iznad javnog kao i da su građanima odgovorni za svoje delovanje u obavljanju funkcija na koje su izabrani.