Ko je ćutao dok su studente zabranjivali u Banjaluci, prvi je pevao kad su pobedili. Politički refleks ili instinkt preživljavanja, banjalučka gradnja pozicije bez kičme obila se o glavu.
Piše: Dragan Maksimović/Dojče vele
Milorad Dodik je pre desetak dana pozivao Srbe iz Republike Srpske da glasaju za Vučića i protiv Studentske liste. Za to vreme policija u Banjaluci zabranila je skupove podrške studentima na Trgu Krajine, uz obrazloženje da im ne može garantovati bezbednost.
S druge strane gotovo sva opozicija je ćutala, sa izuzetkom dva čoveka, Draška Stanivukovića i Nebojše Vukanovića, s tim što je potonji podržao studente za razliku od gradonačelnika Banjaluke. On je u nekoliko navrata govorio da je stabilnost Srbije moguća jedino sa Aleksandrom Vučićem na čelu.
Politički kameleon
Policija je okupljanja predstavnika Studentske liste u Banjaluci zabranjivala isključivo po nalogu aktuelne vlasti na čelu sa SNSD-om, uz opasku da bi „protivnici” mogli izazvati nered. Sistem je tako proglasio bezbednosnim rizikom nekoliko desetina ljudi koji hoće da podrže studente iz susedne države. Čim je Vučić priznao poraz, isti čovek koji ih je političkom lopatom zatrpavao, prvi im je čestitao, uz zahvalnost Vučiću na saradnji.
I to je suština političkog fenomena, jer se podrška i lojalnost ne odnose na političku ideju i principe, već isključivo na vlasnika moći.
Dok je Vučić bio jak, studenti su za Dodika bili „blokaderi” i pretnja. Kad je pao, „glas naroda je glas Boga”. Rečenica za koju će se tražiti politička težina u narednim mesecima nakon formiranja vlasti i koja će kao i 2012. godine, kada je „političko nedonošče”, kako je pre izbora Dodik nazivao Vučića, tražiti skute u beogradskim foteljama.
Opozicioni grebatori i žrtve
Ni opozicija nije mnogo bolja. Naprotiv. Stanivuković je više puta pokazivao simpatije prema Vučiću, a deo drugih opozicionih lidera ćutao je dok nije bilo sigurno izaći iz mišje rupe. Tako su jedan po jedan nakon proglašenja pobede Studentske liste, politički prvaci, ali i oni iz zadnjih redova, sročili po koju rečenicu podrške novoj vlasti u Srbiji.
Politička zrelost opet je postala sezonska roba, koja je zagadila i ono malo političke ozbiljnosti koja je ostala. U tom spektru ističu se dvojica političara, koji su svoju političku doslednost nešto skuplje platili.
Milan Miličević, tadašnji predsednik SDS-a, podržao je martovske proteste i ubrzo je uhapšen pod optužbom za proneveru. Postupak je na kraju obustavljen u političko-pravosudnom mehanizmu, koji se uključio na signal iz Beograda.
Lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, studente je podržavao od početka, što ga je, smatraju mnogi, koštalo rezultata na izborima održanim u BiH početkom meseca.
„Poduži je spisak onih koji do juče nisu izlazili iz trbuha Vučiću, ulizivali se besprizorno, od Stevandića, Selaka, Nešića do Sava Minića i Željke Cvijanović, a koji sada gledaju da pobrišu svoje statuse i izjave. Kao što je Draško Stanivuković sa svog kanala izbrisao predizborni spot sa Vučevićem, ali sve im je uzalud”, rekao je Vukanović, apostrofirajući da će ponašanje „ulizica ući u istoriju beščašća”.
Vetrometina
Dodikova pozicija sada je na vagi. Cela njegova strategija počivala je na tome da Beograd, bez obzira na vlast, staje iza Banjaluke. Taj stub je sada u najmanju ruku nepoznanica jer do sada stiže samo deklarativna podrška o saradnji Beograda i Banjaluke, ne isključujući saradnju sa ostalim centrima regije.
Povlačenje spoljnog oslonca moglo bi značiti unutrašnju slabost, što u ovom trenutku ne ide u prilog SNSD-u i koaliciji okupljenoj oko ove stranke.
Ipak, birači su videli da je Srbija glasala drugačije nego što je vlast preporučila. Zbog toga su ulice Banjaluke u noći izbora bile pune ljudi, na istom onom mestu gde je vlast zabranjivala okupljanja. Umesto zabrane, ovoga puta se proslavljalo uz policijsku pratnju.
Sarajevo i novi odnosi
Iz Federacije stiže oprezna nada u bolje odnose sa Srbijom, što se vidi u medijskim komentarima. Ipak, jasno je da će se bošnjačke stranke radovati Beogradu koji ne igra na Dodikovu kartu. Bolje odnose očekuje i predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović, kao i šef bh. diplomatije Elmedin Konaković, koji očekuje da nova vlast u Srbiji pomogne Srbima u BiH u borbi protiv korupcije.
Za lidera SDA Bakira Izetbegovića, odnose dve zemlje „treba graditi na ravnopravnosti”.
Smirivanje tenzija između Beograda i Sarajeva neće biti ugodno za Banjaluku, jer je odbrana nacionalnog identiteta i napad od izmišljenog neprijatelja bila matrica koja se godinama gradila kako bi se biračko telo sa obe strane Drine držalo na okupu.
Kratka pamet
Bolji odnosi Beograda i Sarajeva značiće i manje prostora za retoriku o destabilizaciji Bosne i Hercegovine.
„Pretpostavlja se da će i zbog svojih interesa i zbog pritiska iz međunarodne zajednice, Studentska lista raditi na tome da poboljša odnose u regionu”, kaže Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
U Republici Srpskoj vlast i opozicija sada pokušavaju da ukradu zasluge za ono što nisu uradili. Prvi će reći da su oduvek bili za dijalog. Drugi, da se nisu hteli mešati u izborni proces druge države, iako su to radili samo kada je njima odgovaralo.
Jedino što im ide u prilog je pamćenje birača, koji su već zaboravili da su pobednike u Srbiji „dočekali” isti ljudi koji su ih do juče zabranjivali na ulicama.