Neko se u prošloj nedelji igrao rečima, neko se valjao u parama, poneko koketirao sa računima za struju, telefon i internet. A svi zajedno su testirali naše strpljenje i zdrav razum.
Kao da je glupi avgust, a ne trezveni oktobar, sedmica iza nas je obilovala ispraznim rečima, mnogobrojnim gostovanjima na raznim televizijama, a sve sa ciljem da se skrene pažnja sa stvarnih problema.
Umesto stvarnih, imali smo izmišljene.
Odjednom je u fokus dospela prosečna plata. Nasekirani vrh SNSD-a (Dodik, Cvijanović, Višković) je naložio vrhu RS (Dodik, Cvijanović, Višković) da nam podignu prosek i povećaju platu na 1000 maraka. Kažu, trebaće 70 miliona za to, što je za ovakvu republiku sitnica.
Sutradan je vrh republike (Dodik, Cvijanović, Višković) potvrdio da to bez problema možemo sopstvenim budžetom. Koji se ionako kreditira. A i rebalansirali smo ga da više ne preliva. Jer može da potopi, pa gde smo onda prispeli.
Potom je usledila vest da Budžet u viškovima nije usamljen. Na prvi mah se učinilo da preliva i kod direktora puteva Nešića. Istraga je kasnije utvrdila da ne preliva baš kod njega, nego kod brata mu, što, naravno, nije isto. Takođe, iz ovog primera je postalo jasno da biti direktor danas ništa ne znači. Takvog, takoreći, nema pas za šta da ujede.
Dok jedan brat, koji po prirodi stvari, nije direktor, može da baca pare i da se valja po njima, jerbo u horoskopu svinja jeste simbol za novac, dotle, drugi brat, iako direktor, jedva krpi kraj sa krajem u preduzeću koje je gubitaš.
Kad smo već kod krpljenja, DNS je zamrznuo odnose sa SNSD-om dok se ne dogovore šta će i kako će. Osipa im se džemper baš kad je zima na pragu. Paviću igle iz drhtavih ruku ispadaju, ali je zato Stevandić spreman i za klot i za frket. Ako Pavić gubi petlju, mlađani Stevandić hvata iglama u letu, rekao bi komentator o ovoj utakmici, sudaru lažnih titana na zgarištu jedne bivše zemlje čija se budućnost zauvek evakuisala.
Kad smo već kod evakuacije, treba se obezbediti i za sudnji dan, ako ikada svane. Naši prvaci će utočište naći u Rusiji koju je, ne zbog odstupnice, nego iz profesionalnih razloga razume se, posetio ministar Đokić. Naš Petar, kako se potpisuje u flajerima u kojima poziva na odbranu Srpske, se u majčici upućivao u ruske energetske pojedinosti jerbo će nova znanja koja tamo stekne koristiti za razvoj RS, kao i do sada. Sve na polzu domovini i aktuelnoj Vladi.
I dok su se na javi koplja lomila oko struje, m:tel je u tišini značajno povećao cenu pretplate. Sad slobodno mogu sa našh leđa da učestvuju u igranju sa fiskalnim računima. Što je narodni mudrac rekao, lako im je našim parama i nagrade deliti i gloginje mlatiti. Kad nas svejedno pelješe da nam hoće bar gloginje ostaviti, dobro bi došle za zimnicu.
“Za nas zime nema”, uskliknuo je premijer Višković izvirujući iz šuma oko Šipova i Mrkonjića gde je boravio tokom prošle nedelje. “Kad zakaže Petar i ruski gas, tu je srpska bukva na koju možemo da se oslonimo”, mudro je zaključio i uputio se dublje u gustiš brojeći stabla. Prema poslednjim izveštajima, sve je sredio, pećinu pronašao. Za brigu mesta nema, pa možemo, mi malobrojni koji planiramo zimu ovde da dočekamo, da odahnemo.
Za zimu znao nije ni vladika Grigorije koji je voljno ili nevoljno otišao put Nemačke. Zbori sada iz te perspektive da se umorio od toga da se dodvorava ministrima i predsedniku kako bi ostvario svoja prava i da se nekada išlo trbuhom za kruhom, a sada mozgom za dostojanstvom.
Kako li će mudrovanje doživeti taj predsednik i ti ministri koje Grigorje pominje? Možda mu i zamere kad se prepoznaju. Ono što znamo je da je Grigoriju baš dobro išlo u tim poznanstvima, a i u ostvarivanju prava.
Zato ova zakasnela mudrost sa nemačkog brda sa kojeg se, odjednom, mnogo više i dalje vidi nego iz kršne Hercegovine, deluje razočaravajuće. Od vladike nismo očekivali odloženu, takoreći pamet u zaostatku, nego mudrost kad joj vreme jeste. Ovako, sve zvuči tako grigorijevski. Ali, igramo se rečima. Ništa ne košta kad budućnosti nema.