Oni koje plaćamo da budu barem prisebni, ako već ne mogu biti mudri, pokazali su i prošle nedelje infantilno ponašanje. Poput derišta su poručivali- ima da bude po mom ili ću sve spaliti. Ali, šta drugo čovek da očekuje od osoba koje u Trampu vide goluba mira i glas razuma.
To što su pokvareni, ne znači da su glupi, shvatio je prošle nedelje baja kada je video da se oni koje je instalirao u vrh zajedničkih institucija prave mrtvi na njegov poziv da se vrate pod skute onog koji ih je stvorio.
“Ja sam kriv samo što sam davao”, zakukao je razočarano. “Bitange, koriste moje metode. Ali, neće moći tako. Udariću ih po džepu, gde najviše boli”, mrmljao je osvetnički. “Ima sve da vam oduzmem. Ja sam vas napravio, ja ću vas i uništiti”.
Ipak, sa uništavanjem ovih dana ide malo teže čak i Vučiću čija se kula zidana lažnim diplomama, korupcijom I kriminalom, dobro trese. Toliko dobro da im je potencijalno hapšenje baje i kompanije glavni adut za skretanje pažnje sa protesta širom Srbije. Efekat takvog manevra jednak je gašenju požara benzinom. Automatska reakcija ljudi je: “Koga briga, pumpaj!”
Toga se drži i radovan koji razvojnu politiku republike bazira na zaduživanju, po mogućstvu kod neimenovanih prijatelja.
“Ne možete razumeti jer vas niko ne voli niti imate prijatelje”, očinski je ukorio radovan. “A naši prijatelji će rado pozajmiti i 500 miliona samo da mene oraspolože. Kažu mi- Radovane, za tvoj osmeh ne pitamo koliko treba, samo reci”, objašnjavao je prvi ministar kako su vlasnici para skromni, da ne kažem stidljivi. I to toliko da se često kreću noću, nekad nose i fantomke, a umeju bešumno da uđu i na zaključana vrata.
U pokušaju da nađe pravu travku za ranu, Nenad je, kao pravi doktor, širio utešni vajb- evo, mi ćemo povući sve što smo uradili, ako i vi povučete sve što ste rekli. Ipak, ovaj probni balon je lebdeo u virtuelnom prostoru, a da ga niko nije uzeo za ozbiljno.
Željka je otišla u Istambul da Tajipu objasni kako stoje stvari kod nas. Ovaj je slušao sa pola uha jer su mu sve misli okrenute operaciji uklanjanja konkurencije.
“Ako mi je preoteo najveći grad, ne dam da mi preotme državu. Ne mogu baš da mu dam da popije čaj, ali mogu da ga zatvorim dok izbori prođu. A onda, ko zna? Možda taj lepi ruski običaj uvedemo kao standard i kod nas”, razmišljao je Tajip odsutno klimajući glavom na neprekidnu reku reči lišenih smisla kojom ga je Željka zasipala.
A kod kuće, Selak je povukao Selaka i to zbog, navodno, nepovoljne situacije u zemlji. Ukratko, nemamo sreće sa ministrima bezbednosti, pa to ti je. Kad je video da neće imati podršku, Selak je progovorio na usta svoje stranke poručivši da će povući svog kandidata, što će reći samog sebe.
“Predsednik stranke je zauzet traženjem diplome iz srednje škole pa vam nema kad da se bavi sređivanjem bezbednosti”, pročitali smo između redova.
A ono na šta bi naši prvaci trebali da se fokusiraju je slika bivšeg ministra nenada.
Koliko juče je samouvereno, da ne kažemo drsko i nadmoćno, tumačio, pretio, objašnjavao, raspoređivao, uz osmeh ubeđivao da su milioni koje poseduje pošteno zarađeni. Danas uplakan, kroz rešetke, gleda u nebo.
Baja je, možda da se polako navikava, poslednji dan u sedmici u nebo gledao kroz granje. Iako slikom iz voćnjaka poručuje da se nada dobroj godini, može se desiti da deo nje provede čekajući da mu vrata otvore za šetnju u krugu.
U nedelji iza nas je stiglo proleće, ali bi prava stvar bila da nam dođe i pravda. Lepa je ovo zemlja, šteta bi bila da nas zaobiđe.