Ne dešava se često da vest dana stigne sa sednice Vlade RS. Još je ređe da to bude dobra vest za borce protiv korupcije ili vlasnike (još uvek) zdravog razuma.
Otuda, odluka Vlade da se “prikoči” sa aktivnostima kupovine radara dok se ne utvrdi svrsishodnost javno-privatnog modela finansiranja, zaslužuje našu pažnju.
Jasno je da je “preispitivanje”, u suštini, eufemizam za povlačenje (nadamo se trajno) kriminalnog predloga da se ogromna sredstva iz budžeta (oko 12 miliona KM godišnje) preliju u privatne džepove. Što, naravno, ne znači da mnogi, isto tako kriminalni poslovi, nisu već prošli ispod radara javnosti.
Da podsetimo, Vlada je u martu prošle godine donela odluku o kupovini 100 radara. Kako bi poštedeli MUP RS zaduženja u visini između 10 i 12 mliona, koliko se licitiralo da će posao koštati, odlučeno je da se primeni model javno-privatnog partnerstva (JPP) u kome bi privatnik kupio radare, a prihod od kazni bi sa budžetom delio na ravne časti deset godina.
Iako su mediji, opozicija, pa čak i Odbor za bezbednost, ukazivali na kršenje Zakona o budžetskom sistemu i na bezbednosne rizike, pozicija, pre svih ministar policije Dragan Lukač, tvrdoglavo su branili neodbranjivo. Posebno je drska njegova opaska da građani treba da paze, da ne prave prekršaje i da tako niko neće zaraditi (da su građani pazili, ne bi ni imali ministre koji daju ovakve savete).
Pretpostavljamo da je negativan publicitet bio motiv da u izbornoj godini Vlada stavi na “dodatnu analizu” model finasiranja radara. Ne treba biti posebno pametan, a ne treba ni neka analiza, da pokaže da je najisplativiji model bez partnerstva.
Činjenica da je ovu odluku pod pritiskom javnosti Vlada morala da povuče jeste pokazatelj da dovoljno uporno i glasno javno mnjenje može da bude čuvar javnog interesa. Istovremeno, poslanici opozicije, koji su u skupštini i van nje ustali protiv ovog pljačkaškog predloga, pokazali su kako opozicija treba da deluje – da bude kontrolni mehanizam koji javnosti ukazuje na greške vlasti.
No, olakšanje koje je povlačenje predloga donelo ne bi smelo da u senku baci pitanja koja se neminovno nameću:
– Kakva je to država čijoj dobrobiti (od prihoda direktno zavisi blagostanje) najveća pretnja jeste njena Vlada, odnosno ministri koji imaju najveći uticaj u njoj?
– Kakva je to Vlada koja svesno donosi odluku koja je po javni interes izuzetno štetna?
– Kakva je to predsednica Vlade koja, uprkos neslaganju sa predlogom (kako su neki mediji tvrdili), pristaje na ovakvu pljačku budžeta/države/građana?
– Zašto je skoro godina dana bila potrebna da se nešto očigledno nezakonito stavi na “čekanje”?
– Da li će ministri odgovarati ukoliko analiza pokaže da JPP nije najisplativiji model (a malo je falilo da prođe)?
I, za kraj – ko će odgovarati za još jedno ubistvo poverenja u Vladu?