PRIČALI SMO SA STUDENTKINJAMA IZ HERCEGOVINE KOJE UČESTVUJU U BLOKADAMA:
Hercegovci se drže po strani

Blokade fakulteta univerziteta u Novom Sadu i Beogradu prolaze bez značajnijeg učešća studenata iz Hercegovine. Period obustave nastave neki od njih su iskoristili da se vrate kući. Samo mali procent je na fakultetima zajedno sa ostalim kolegama smatrajući da u ovoj borbi nema neopredeljenih i da je najveći patriotizam braniti državu od vlasti. 

Svi fakulteti beogradskog i novosadskog univerziteta su u blokadi. Nema predavanja, odložene su vežbe i kolokvijumi. Studenti ipak dane provode na fakultetima, u blokadi, do ispunjenja zahteva koje su postavili institucijama. Iako čine značajan procenat, posebno u Novom Sadu, studenti iz Hercegovine uglavnom ne učestvuju u protestima. Veliki broj njih se vratio kući dok sve ne prođe. 

Ko ne upire prstom već je odabrao stranu

Jedna od malobrojnih Hercegovki koja je na blokadi svog fakulteta  u Novom Sadu kaže da su njeni motivi, kao i kod većine drugih studenata, moralne i etičke prirode. Ističe da njeno ime nije bitno jer oni nemaju vođu, svi su samo studenti koji se bore da bude bolje. Za potrebe teksta nazvaćemo je Sonja.

„Zločin koji se dogodio 1. novembra nas je sve pomjerio iz ležišta. Ovo više nije pitanje ideologije i političkog opredeljenja. Upali smo u društvenu krizu i došli smo do toga da nema sredine i nema neopredeljenih – ako želiš promjenu u društvu moraš biti protiv vlasti, a svako ko poziva na to da se ne upire prstom i ne biraju strane – već je odabrao stranu. 15 ljudi je ubijeno zbog nemara, nesavjesnosti i bahatosti jednog sistema i njegovih karika. Jedino što je prirodno jeste da se taj sistem mijenja i da se krivci kazne. Osnovni motiv svakako jeste odgovornost svih nas prema ljudima koji su stradali kao i prema njihovim porodicama. I žao mi je što je trebalo da pogine 15 ljudi da bi se društvo konačno trglo i pronašlo u sebi empatiju i solidarnost jer smatraju da bi to sutra i njima moglo da se desi, ali složićete se da je to najniži nivo solidarnosti“, kaže ona za „Direkt“.

Sa njom se slaže i Lana koja je ostala sa kolegama na fakultetu 

„Na blokadama sam jer želim da podržim sve studente i želim da se zajedno izborimo za pravdu, jer je u danasnje vrijeme nepravde sve više“, objašnjava za „Direkt“ svoje motive. „Nažalost, ne poznajem puno Hercegovaca koji su ovdje, uglavnom je to nekoliko mojih vršnjaka, a oni dijele moje mišljenje. Za starije nisam sigurna, ali pretpostavljam da su na našoj strani“, kaže ona. 

„Seen“ i, eventualno,“ like“

Iako je značajan broj studenata iz Hercegovine, posebno oni oko Udruženja studenata RS u Srbiji, aktivno učestvovalo u dešavanjima u organizaciji akruelne vlasti i predstavnika SNS-a, danas se drže po strani. Iz razgovora sa studentima saznajemo da su bili prisutni (uz naknadu?) kada se u Novom Sadu dočekivao prvi „Soko“ iz Beograda, angažovani u kol-centrima o kojima su izveštavali mediji u Srbiji. Sonja potvrđuje da studentski protesti nisu nišli na neki odjek među studentima iz Hercegvine.

„Neki učestvuju direktno na fakultetima, neki samo lajkuju sadržaje i dijele na društvenim mrežama, neki tapšu iz prikrajka i ne čine ništa konkretno, a velika većina se pravi da blokade ne postoje. Voljela bih da Vam mogu dati odgovor na pitanje zašto je to tako, ali ni sama ne znam. Možda iz straha, možda jednostavno ne nalaze za shodno da se uključe jer smatraju da nije njihova stvar. Treća opcija je da se ne slažu sa većinom svojih kolega, ali tu opciju ne želim da razmatram. Ljudi oko mene i ja dijelimo iste stavove i ono što bih istakla, a na šta sam veoma ponosna, jeste da smo konačno uspjeli da zaobiđemo ideološke razlike i da se svi okupimo oko zajedničkog cilja i stavimo javni interes ispred ličnog. Takođe, počeli smo da rušimo trend apolitičnosti i taj epitet “nezainteresovanosti” koji je nas mlade dugo vremena pratio. Ovim blokadama otvorila su se mnoga pitanja na koja smo uspjeli da damo veoma zrele odgovore na šta sam takođe veoma ponosna. Mi studenti iz Hercegovine volimo da se predstavljamo kao velike patriote i ovo je sjajna prilika da se pokažemo, jer najveći patriotizam je braniti državu od vlasti. Možda ćemo se sutra kada diplomiramo vratiti kući u Hercegovinu, dosta će nas ostati, ali sada smo tu i moramo ustati protiv nepravde i zla“.

Sa dozom straha i uz zabrinutost za svoju decu dešavanja na univerzitetima u Srbiji pomno prate roditelji u Hercegovini. I Lana i Sonja objašnjavaju da shvataju razloge za njihovu brigu, ali i da im mnogo znači podrška roditelja i razumevanje za razloge koji su ih nagnali da učestvuju u blokadama.

„Plaše se da ne dođe do nasilja i revanšizma kroz ispite i kasnije zaposlenje. Svi se plašimo, ali smatram da je ovaj strah vrijedan zarad našeg cilja, a to je zdravo društvo. Društvo u kome se poštuje zakon i Ustav. Pa i ako je potrebno da strahujemo danas da bismo sutra bolje živjeli, to je žrtva koju moramo da podnesemo. Hvala našim roditeljima što su vaspitali djecu koja su hrabra, koja kritički razmišljaju, koja se vode idejom pravičnosti, koja njeguju prave vrijednosti i ne žele da žive u izopačenom društvu“.

Na kraju studija, Sonja ističe da joj je žao što poslednje dane bezbrižnog studentskog života mora da provodi u blokadama i borbi za pravnu državu u kojoj ljudi, koji su odgovorni za krivična djela, za ista i odgovaraju. 

„Ja sam optimista i kada vidim da je cijela akademska zajednica ustala moram da očekujem pozitivan ishod. Za početak očekujem da će se u bliskoj budućnosti ispuniti zahtjevi studenata. Oni su vrlo realni i konkretni. Za dalje imam želju da odolimo svim preprekama koje se nađu ispred nas, a biće ih dosta. Ovo će da traje – nema nazad“.

I Lana je optimistična. Kaže da očekuje najbolji ishod- „da ce se zahtjevi studenata ispuniti i da ce se sve ovo zavrsiti na miran i lijep nacin“.

Jedni na blokadi, drugi na Zlatiboru

Odgovor na pitanje kakvo je raspoloženje među studentima iz Republike Srpske u Srbiji pokušali smo da dobijemo i od istoimenog udruženja. Pitanje smo poslali na zvanični profil na društvenoj mreži pre dva dana, ali nam do sada nisu odgovorili. Poslednja objava je od pre nekoliko dana iz koje vidimo da su na Zlatiboru organizovali studentsku konferenciju na kojoj je, prema njihovim tvrdnjama, bilo preko 600 učesnika. 

Prema pisanju medija u Srbiji, na čelu ovog udruženja su braća Milan i Dejan Pudar iz Nevesinja koji su bili uključeni u organizaciju kol-centra SNS-a na Novosadskom sajmu tokom proteklih lokalnih izbora u Novom Sadu. Vreme je pisao i da su bili na čelu grupe studenata koji su blokirali Filozofski fakultet u Novom Sadu tražeći ostavku profesora i novinara Dinka Gruhonjića.

Jedna od aktivnosti Udruženja je konferencija MOST koja je, kako se na sajtu Udruženja navodi, posvećena povezivanju studenata iz Republike Srpske i Srbije. Prema objavama na društvenim mrežama, u ovoj godini je ta konferencija održana dva puta na Zlatiboru – u martu i sad, u decembru.

Kako je počelo i koji su zahtevi?

Talas blokada pokrenuli su studenti Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra 2024. godine, kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Tada je došlo do sukoba između okupljenih, koji su zaustavili saobraćaj na 15 minuta u neposrednoj blizini fakulteta, i nekolicine ljudi koji su insistirali da prođu. Studenti FDU navode da se radi o „organizovanoj grupi“, koja je fizički napala studente i profesore, zbog čega traže da se protiv njih podnesu krivične prijave.

„Nasilje koje se desilo nad studentima FDU nije izolovan slučaj, stoga pozivamo i ostale studente da pokrenu blokade svojih fakulteta”, naveli su studenti.

Njihove kolege su se odazvale, pa je nedelju dana kasnije blokirana i zgrada Rektorata Beogradskog univerziteta i to na 12 sati.

Između ostalog, traže više budžetskog novca za Univerzitet u Beogradu, procesuiranje odgovornih za tragediju u Novom Sadu i objavljivanje svih dokumenata vezanih za pad nadstrešnice, bili su zahtevi studenta. U ponedeljak, 2. decembra, bilo je studentskih protesta i u Novom Sadu gde je blokiran Filozofski fakultet.

Kao zahteve naglašava otkrivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, ostavku premijera Milana Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.