Krenula je prošle sedmice iz Banja Luke visoka delegacija put Beograda da izvesti patrona Vučića o tome da se ovde više ne može. Kinje nas, malteretiraju i ne haju, mada znaju, da nam je tata u Beogradu. Otac ipak nije kolac, ima osećaja, odvojio je vreme da sasluša i rekao da se lepo vrate kući, kod mame. On mora na put. Obećao je i da će poslati para za lizalicu. I aerodrom, ako budu dobri.
Zadnja sedmica avgusta nije obećavala neko uzbuđenje, osim za roditelje koji su čekali šta će školske vlasti reći, sučim ćemo pred Vuka Karadžića i u novu školsku godinu, da se Njegošem poslužimo.
Ministarka Trivić je bila ažurna i, što je možda njoj i važnije, širokogruda. Praktično je ustupila ministarsko auto i dnevnicu svom alter egu Nataliji, šefici Izbornog štaba čuvene koalicione stranke Ujedninjena Srpska. Šefica je šefica, a da partije nije, ne bi Nata bila ministarka. Predizborna su vremena, treba iskoristiti svako auto koje može da je odveze do odbora razasutih po republici. Od njihovog učinka zavisi rejting, a od rejtinga ministarsko mesto. Đaka je iovako sve manje.
No, ko bi se bavio sad nekom demografskom slikom. Biće kako će biti. Odlaze ljudi, ali, ko im je kriv što nisu u stanju ovde da se snađu. Jerbo su pravila jednostavna da ih shvata i onaj ko tri čiste nema. Ako nisi u stranci, nisi nigde prispeo. Ako ćutiš, radiš i slušaš, mrvice ćeš dobiti. Ali, ima neskromnih, ovih što bi preko mrvica ceo komad. Za njih i jeste da idu. Kažu, prošle godine smo postigli rekord u iseljavanju. Ništa je to šta će biti kad korona prođe. Ali, ako. Biće doznaka, pa nama opet dobro.
Mora da su zadnja vremena kad se i Perica Đokić požalio na neke što kupuju glasove. “Ima onih koji ne vrednuju program, a naš je baš lep. Potpuno nov, skoro nekorišten jerbo smo do sada imali para. Pravo da ti kažem”, poverio se Đokić svom intimusu,”nije da nemam, al mi se ne daje. Jednom kad daš, to onda nikad namiriti”.
Ako se Perica stisnuo, Nešić se otvorio, pa plaća. Ili barem obećava da će platiti. Što u novcu, što u naturi, čitaj putevima i kružnim tokovima.
Kad smo već kod para, na znak sa Andrćevog venca, zaputila se viskoka delegacija niskih namera preko Drine. “Zove Vučić da ga razgalimo. Stao mu Vašington za vrat, što je teže nego kad te Brisel pritisne. Znam ja to najbolje, na crnoj sam im listi.”, objasnio je predvodnik svojoj delegaciji.
“Sad ću da kažem da neko nameće naše pitanje u Vašingtonu, malo da ih zaje…mislim, da se zezam. Odmah će onaj Džaferović da se javi, ima da napravimo cirkus”, unapred se sladio Baja svojom taktikom. “A u Beogradu da se lepo ponašate i nemojte da mi se gubite, nego da vidite agendu, vodiću vas i u Beograd na vodi ako budete dobri”, poučio je svoje pulene.
Potom smo i mi saznali da se ovde više izdržati ne može. Javio se i Džaferović, digla se magla od saopštenja, jedni su kao hteli da se razvedu, a drugi su im, kao, branili. Borio se Baja i sa migrantima i sa stranim agenturama koje bi da kontrolišu izbore. Isukao je opet vitalni interes i njime štrecnuo Skupštinu u dubokom snu. Malo se ona promeškoljila i nastavila da spava. Iovako ima ko da misli za nju. Kad bude trebalo, probudiće je i pokazati gde treba da se potpiše.
Na kraju, sve je za dan splasnulo, a regionalnu javnost je zaokupila Crna Gora i izbori u njoj. Činjenica da je izlaznost bila 76% i da je prebrojavanje glasova, barem nama koji posmatramo sa strane, delovalo pošteno i efikasno, a da je dočekano sa dostojanstvom, govori o tome da je to primer koji treba da se uvažava i sledi.
Ipak, neko se noćas u Bakincima svađao sam sa sobom. “Ne kači se sa crkvom, jadan bio. Rekao sam ti šta će ti se desiti“, grdio je u mislima Baja Mila. Nema smisla da ga sad zove i seda mu na muku.
Čuće se posle. Za sebe i pobratima preko Drine se ne brine. Sve su radili tako da mogu da očekuju samo još koje odlikovanje. Obećali su iz budžeta još para za hramove. I šta god treba. “Snežo, od ove godine osim Đurđevdana slavimo i Đurđic. Pada 16. novembra. Taman da zovem Irineja“, reče Baja, zapisa u podsetnik i leže da se odmori. Treba svež i oran da dočeka septembar.