Nekada je važila izreka da se za jadac sazna tek kad mečka zaigra pred vratima. Danas su druga vremena. Nevolju spoznate kad vam se na vratima pojavi Dodik. Na Veliki petak. A i drugim danima.
Evo, recimo, papa. Taman kad je pomislio da ga vaskoliki svet, i to ne samo katolički, uvažava, poseti ga Dodik, a kola krenu nizbrdo. Samo što se audijencija završila, a Dodik, uz Željkino sasluženje još ni vatikanski vazdušni prostor nije napustio, već se javila grupa sveštenika koja je zatražila da se Franja, zbog svojih stavova, proglasi za jeretika. Tako je papa na teži način shvatio da bi bolje bilo da tog dana vrata nije otvarao.
Nakon Vatikana, čuvši za njegovu reputaciju, berlinska kapija je ostala zaključana. Dodik je odleteo za Istanbul gde mu je dveri otvorio Erdogan. Za razliku od pape koji je jedan tolerantan tip, Erdogana bije glas da je tradicionalista, pasionirani ljubitelj katil fermana i svilenih gajtana. Zbog toga je Dodik, prošavši kroz Erdoganova vrata kao biblijska kamila kroz iglene uši, postao mek kao pamuk. Spustio je ponos, izuo aroganciju, o kiln okačio i suverenost i nezavisnost i seo na šiljte u podnožju Erdogana. Turski vladar, opet, poznat po svom čistunstvu (ne ostavlja tragove) sa visine je blagoizvoleo da prekori pristigle higijeničarke iz BiH (treća se načinila bolesna) što su dozvolile takav haos u kući, budući da raspored, takoreći podelu resora, još nisu napravile. Zamazani prozori, prljave zavese, opšte rasulo, mora da prestane, rekao je veliki sultan, a higijeničarke su se vratile u zemlju sa novim instrukcijama da što pre sve dovedu u red. Iz Turske su donele nove MAP prekrivače i zavese, koji će svemu dati poseban ton.
Oglasila se i Željka Cvijanović u prepoznatljivom stilu “sveta mašte, medveda i leptirova”, a povodom Dana slobode medija. Reče da su svakom društvu potrebni slobodni, profesionalni nezavisni mediji, koji poštuju tradicionalne novinarske vrednosti i čije je izveštavanje zasnovano na proverenim činjenicama. Ono što je ostalo nedorečeno je da mi nismo svako, nego specijalno društvo u kome važe, jer ih Željka&Co protežiraju, i specijalna pravila. Pa je poželjno novinarstvo ono koje će u potezima vlasti prepoznati samo mudrost, znanje i uspeh, a činjenice nije potrebno proveravati. Dovoljno je pitati, recimo Željku, I ona će vam sve reći šta treba da znate. A kako ona, tako i njeni pajtosi. Ako ste i dalje u nedoumici, pratite RTRS i nećete pogrešiti. Oni su na pravom tragu.
Oglasio se i Čubrilović koji je istakao da je manipulisanje i zavaravanje javnosti neprihvatljivo ako to radi neko drugi. Zna se ko ima tapiju na manipulacije ovde.
Kad spomenusmo manipulacje, iako se ne bi reklo, i Dodik je ipak samo čovek sa svojim ograničenjima. Nažalost, on je jedan, iako bismo voleli da ga ima barem tri. U tom slučaju mogao bi sam da bude Predsedništvo, kad je već bog otac u jednom entitetu. Elem, gde nije Dodik, stigao je Obren Petrović da Dobojlijama zaigra pred vratima. A sa njim i zaduženje i veći računi jer, božiji izaslanici nikada nisu bili jeftini, a cenu su, uglavnom, plaćali podanici.
Tako su, u manje-više prazničnoj sedmici (manje za obične, a više za budžetske radnike), izostali euforija i dobro raspoloženje. Nasilje i nasilnici, videli smo snimke, ovde se neguju, kao i nerasvetljena ubistva. Uostalom, kako reče drug iz SNSD-a, osećaj bezbednosti je subjektivna kategorija. Drugim rečima, ko se ne oseća sigurno, mora da je do njega. Jer do policije i institucija sigurno nije.