Možemo biti potpuno zadovoljni. U nedelji iza nas smo se uverili da nas vlast ceni. Tačnije, uvažava nas onaj koji je oličenje vlasti. Jasno je rekao da za njega nismo bezrepa stoka, nego da imamo rep i da ga, u situaciji u kojoj se nalazimo, ne smemo i nećemo podviti.
Ukratko, neće više niko da nas tegli za uši i vuče za nos jerbo će nam rep biti na izvol’te, pa kome zatreba, zna za šta može da se maši.
Druga reč koja je obeležila prošlu sedmicu bila je disolucija. Nije baš u duhu srpske tadicije, a ni jedinstva na kojem se ovih dana toliko insistira.
Da oprostite, reč je latinskog porekla, ali smo je prigrlili kao da je naša. Baja se pokazao kao trendseter, u javni prostor je lansirao termin koji označava raspadanje, a oko koje su se okupili koalicioni partneri kao muve na…lubenicu. Cvijanović se divila značenju, Stevandić je hvalio kako mu divno stoji, a Vulić je rekla da tako nešto pre njega nikome nije palo na pamet. Raspad je, dakle, opet u modi, a oni koji mu se protive nisu ni za šta bolje nego da postanu dijaspora.
Zna se da je ovo zemlja koja daje šansu da se razmašu isključivo likovi izašli iz Nušićevih komedija i Domanovićevih satira.
Jedan od njih, ekspresivna pojava na našoj političkoj i zdravstvenoj sceni je svakako doktor Đajić. Burno reaguje na kameru i mikrofon, ume da odgovori, ali i da pohvali koga treba. Spada u one na koje se misli kada se kaže da je crta između genija i budale tanka. Sa crtama, maliciozni tvrde, nema sreće jerbo prosto nestaju pred njim. Nema granica ni kad priča o svom šefu i, čini se idolu. U nedelji iza nas ga je nadahnuto nazvao voždom iza koga svi treba da stanemo.
To je podstaklo i samog vožda da se ogledne u liku i delu Kočića i da oceni da mi je tesan, takoreći, da ga je prevazišao. Po građi, Kočić bi, ali tek u svom najboljem izdanju, mogao da mu se približi. Što se rezultata rada tiče, tu ne može ni da mu opepeli. Kočić je skončao napišten, sam, ostavljen, dok Baja nema samo ono što mu za oko nije zapalo.
Mada na javnom servisu, sa novinarkom je, kao pored rakijskog kotla, (ne)skromno razmatrao šta bi zaboga Petar, da je kojim čudom živ, rekao Baji. “Nije šala, rekao bi sigurno: majstore, svaka ti čast!” groknuo je slavodobitno naš prvak i time pokazao kako on vidi idealno društvo i sebe kome je, takoreći, svako more do kolena.
Što se Petra tiče, da može da vidi ko je na vlasti, kakvi smo i na šta smo sebe sveli, verujem da bi okupatora drugim očima gledao.
U nedelji iza nas smo iz avgusta prešli u septembar. Jesen je doba u kojem nas realnost lupi po glavi u vidu školske godine, troškova za zimnicu, ogrev, odeću. Ali, čemu te sumorne teme kad možemo da brinemo opštu brigu i posmatramo kako se naši pelivani lavovski bore za opstanak republike na koju niko ne atakuje.
Blokirali smo institucije, službenici na državnom nivou mogu da ostanu bez plata. Za razliku od onih koji spavaju zimski, poslanica Majkić spava platni san. Naime, kada plata ne legne, Majkićka se budi. Budući da je na delu blokada institucija, njen je alarm zazvonio, na minimumu je rezervi, nervozna je i ljuta i traži razgovor. Vajka se da joj čak ni pošta ne stiže. Umesto dva puta, poštar kod nje uopšte više i ne zvoni.
Ako se ne aktivira Savet ministara i ne donese odluku o privremenom finansiranju, Majkićka i ekipa bi mogli da ostanu bez plata od oktobra. Neko bi sad rekao: “Nisu ni radili, logično je da im ne treba platiti”. Kakva greška! Ta logika možda mže da prođe u Skandinaviji. Ali, ne i u zemlji medveda i Dušanki u kojoj štetočine caruju. Pokazalo se da je najjeftinije platiti ih da ne rade. Dok ne nađete sredstvo da ih neutralizujete.
Ali, niko ne treba da brine. Već dogodine će nas zapljusnuti talas od pola milijarde maraka investicija. Baja se sa ekipom već razleteo po opštinama da vidi na šta prvo da udari.
Uz pomoć agencije romantičnog naziva “RAK” odlučeno je da se prvo atakuje na predajnike BN televizije. Jer, vidite u čemu je stvar. Kao u bajci, ako postajete zli i ružni, prvo razbijete ogledalo. Ako ne vidite svoje lice, nemate svest o tome kakvi ste. Noj će zabiti glavu u pesak, Dorijan Grej sliku staviti na tavan, a naše vlasti će neutralisati medije koji govore o stvarnosti. Ono što ne znate, to vas i ne boli, zar ne. I, eto vam bajka!