Smisao strašila je da izgleda kao čovek. S te, identitetski lažne pozicije, ono brani njivu – tako što plaši oblike života nesposobne da dokuče kako je to tu tek odelo na kako-tako sklepanom postolju, ukopanom u mestu. Onog trena kad vrane jednom provale da strašilo ne mrda – takoreći, da nema kud iz tačke gde ga se uglibilo – trik više ne prolazi, a izgleda da se vest brzo i širi.
Piše: Marko Šelić Marčelo/Danas
Situacija bi bila još zanimljivija kada bi se zamislila njiva na koju se strašilo samopostavilo, u dosluhu s vranama i još svakovrsnim štetočinama – ne bi li teralo vlasnike da sa svog poseda odu, ili da bar ređe razmišljaju o činjenici da je to tu njihova zemlja. Zvuči poznato, je l’ da. Neko će reći: ali nije se postavilo samo, u tome je sav naš bol. Mi smo to dozvolili. Istina je, međutim, da nizbrdno mentalno ponašanje tiranina ovdašnjeg ne dozvoljavaju ni Ustav, ni zakoni, čak ni njegove pristalice koje ne žive u loju kao najlojalniji – a naročito ne dozvoljavamo svi mi ostali, koji nikad nismo bili zainteresovani da nas njegova otrovna milost privileguje. I tako se zgodilo da se strašilo zgadilo praktično svima osim onima s kojima se trampio za smisao: toj ekipi on daruje društveni položaj koji ni po jednom realnom kantaru ne zaslužuju, a ekipa njemu osećaj da je vaistinu čovek, čak voljen. Avaj, strašilo se zaklatilo, i nije ga to baš strefilo po “ljuljaj me nežno, ljuljaj me fino, polako” receptu iz pesme; u pokušaju da se tako nestabilan ustabili, Plašimir bira tri sredstva: pretnje svima, udruživanje s huljama većim od sebe – i nar.
U tom poslednjem ima nečega posebno bizarnog, čemu voćka nipošto nije kriva. Kriv je taj Kralj Mida bizarnosti – sve što takne, momentalno obizari. Ako uzme nar i o tome obavesti raju, prosto dobiješ potrebu da pogledaš u rečniku simbola ili u sanovniku šta li nar znači. Onomad je jeo trešnje – more, ima tu nešto, valja tumačiti. Najobičnija ljudska radnja pobuđuje sumnju kada je izvede On. Naravno, voće ne popravlja narav – čak ni kad u jednačini imaš nar i AV; no, veli sebeljubac da popravlja vitalnost, a on bi da vlada zauvek, pa vitalnost trule vlasti popravlja s vitaminićima. To će sigurno da pomogne. Mnogo se više, ipak, uzda u one prve dve taktike: obe je doveo do perfekcije, pa je vreme da ih opanji na maks.
I eno ga gde preti policiji što ne bije narod – kaže: bićete zamenjeni, ima posla ko oće da bije. Ako ste kojim slučajem pomislili da tu uniformu imate samo zato da štitite paravojni kamp u Pionirskom, da stojite rame uz rame s hodajućim kriminalnim dosijeima i pretendentima na takav životopis – varate se. Vi ste tu da mlatite studente, po potrebi i da lažete kako su studenti mlatili vas. Vi ste, u suštini, tu da radite šta god poželim. Kao i sudstvo. Sad im već direktno izdaje naređenja. To bi mu, osim ostvarenja najlepših snova, kupilo vremena za ono na šta se najviše oslanja: da se sasvim prišljamči nadhuljama – tako što im bukvalno proda našu njivu. Tako će ostati posred nje. Poslednja nada svakog strašila: da ga se ne odreknu oni čijom se blagonaklonošću tu i posadio. Domaći okupator umiljava se stranim – prosto ih moli da nas okupiraju.
Izaziva stomačne tegobe – i ne samo nama ovde – gledati kako EU večerava i saćaskava s otelotvorenim koncentratom svega suprotnog od vrednosti koje ta zajednica, bar na papiru, zastupa. Ima i onamo glasova koji kažu baš to – i sve ih je više. Jedno je imati posla s osobom spremnom na sve što ti hoćeš; sasvim drugo imati posla s osobom spremnom na sve, tačka. Dakle, i na ono što ti nećeš. Ali, tako je to kad za stabilokratu uzmeš nekoga… ehm, nestabilnog. Taman posla da to kažem u patološkom smislu – ma jok. Govorim samo o onome da se strašilo zaklatilo.
Ono što sledi sasvim je neizvesno: mi znamo da ne smemo odustati, jer se borimo za svoju zemlju – ali On takođe zna da ne sme odustati, jer se i on bori za našu zemlju, u smislu da nam je uzme još više nego do sada. Može vam zaličiti da u tome šta je sve sposoban da izdrži ne bi li sproveo svoj naum ima nečeg nadljudskog, ali ne dajte se zavarati: u tome ima svačega podljudskog – i samo otud On može sve što je ikome čovekolikom nezamislivo. Jedno je sigurno – mi više pumpamo no što on ispumpava, i taj trend valja nastaviti.