Za IT kompanije iz Republike Srpske prošla godina je bila veoma unosna, a najzvučnija imena u industriji su inkasirala oko 46 miliona KM.
Piše: V. Popović/CAPITAL
Finansijski izvještaji u koje je imao uvid portal CAPITAL su pokazali da su ove kompanije uglavnom zadržale kontinuitete u poslovanju, a bilo je i onih koji su drastično uvećali dobit.
„Prointer“ ostvario rekordnu dobit
Banjalučka kompanija „Prointer ITSS“ ostvarila je prošle godine rekordnu dobit od 25,5 miliona maraka, čime je učetvorostručio zaradu u odnosu na godinu ranije kada je zaradio oko šest miliona maraka.
„Prointer“ je, prema zvaničnim podacima, prošle godine prihodovao 79,9 miliona maraka, dok im je dobit, iznosila 25,5 miliona KM, a zapošljavali su 154 radnika.
Radi se o kompaniji, koja se povezuje sa Igorom Dodikom, sinom Milorada Dodika i koja često pobjeđuje na tenderima za nabavke softverskih rješenja koji su vrijedni milione maraka.
Kompanija “Sirius 2010” iz Banjaluke lani je ostvarila dobit od 2,1 milion KM na prihode od 17,7 miliona KM. Dostupne brojke pokazuju da je „Sirus“ lani imao daleko više posla nego u 2022 .godini jer je dobit ove kompanije u 2022. godni bila za 901.117 KM manja, odnosno na prihod od 5,4 miliona KM ostvarena je dobit od 1,2 miliona KM.
Kao i “Prointer”, i ova kompanija je poznata po tome što zarađuje milionske iznose na javnim nabavkama.
Kompanija “Lanaco” u vlasništvu Nebojše Ninića lani je ostvarila dobit od 4,4 miliona KM što je četiri puta više nego u 2022. godini.
Prihod „Lanaca“ je u 2023. godini iznosio 29,3 miliona KM, a imao je 370 zaposlenih što je za 83 više nego u 2022. godini (287).
U 2022. godini prihod „Lanaca“ je iznosio 19,2 miliona KM, a dobit 1,1 milion KM.
„Lanaco” kao i prethodne dvije kompanije je čest učesnik javnih nabavki.
„Dwelt“ udvostručio dobit
Kompanija “Dwelt” čiji je suvlasnik Stefan Krneta, zet bivšeg ministra zdravlja Ranka Škrbića se ne može požaliti na poslovne rezultate. Lani su ostvarili dobit od 7,2 miliona KM na prihod od 11 miliona KM.
Ostvarena dobit je skoro dva puta veća nego u 2022. godini.
Kompanija „Dwelt“ je lani povećala broj zaposlenih na 34 u odnosu na 2022. godinu (26).
Sa druge strane kompanija “Planet soft” u vlasništvu Vedrana Jarića je lani ostvarila manju dobit u odnosu na 2022. godinu.
Ova IT kompanija je lani prihodovala 12,7 miliona KM i ostvarila dobit od 2,7 miliona KM. Ta dobit je za milion KM manja nego u 2022. godini kada je prihod „Planet softa“ iznosio 14,1 miliona KM, a dobit 3,7 miliona KM.
„Planet soft “ je lani imao 63 radnika, što je za 18 više nego u 2022. godini (45).
Kompanija HTEC je u 2023. godini prihodovala 22,7 miliona KM na osnovu kojih je ostvarila dobit od 1,3 miliona KM sa 234 zaposlena.
Kada se pogledaju dostupni podaci vidljivo je da je ova kompanija u odnosu na 2022. godinu ostvarila veću dobit za 1,3 miliona KM, te povećala broj radnika za 50. Naime, HTEC je u 2022. godini na prihode od 15,7 miliona KM ostvario „mršavu“ dobit od 31.236 KM sa 184 zaposlena.
IT kompanija „Alea partners“ je prethodne dvije godine imala slične poslovne rezultate. Naime, lani je na prihod od 3,9 miliona KM ostvarila dobit od 1,5 miliona KM, a u 2022.godini je na prihod od 3,1 milion KM ostvarena dobit od 1,1 milion KM.
Dostupni podaci pokazuju da je slična situacija i u IT kompaniji „Bravo systems“. I u 2023. i 2022. godini je ova kompanija na prihode od po pet miliona KM ostvarivala dobit od po milion KM.
MMSCODE jedva u plusu
Za razliku od gore navedenih, kompanija MMSCODE već drugu godinu za redom završava sa skromnim poslovnim rezultatom. Tako je ova IT firma na prihod 1,1 milion KM ostvarila dobit od 12.154 KM što je malo bolje u odnosu na 2022. godinu kada je na prihod od 1,3 miliona KM imala plus od 3.784 KM.
MMSCODE je lani imao i manji broj zaposlenih i to 25 u odnosu na 2022. godinu (34).
Kompanija MMSCODE je jedna od firmi koja je implementirala Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) vrijedan oko 26 miliona KM.
Kada se uzmu u obzir samo gore naveden firme dolazi se do podatka da su u prošloj godini zaradile oko 46 miliona KM, ali dobit ove grane je sigurno daleko veća zato što u ovu računicu nisu uključena sva preduzeća iz ove oblasti sa sjedištem u RS.