Spektakularnim balom vampira pre nekog vremena, obeleženo je useljenje srpskog Lucifera Željka Mitrovića u Hram svetog Žeksa, izgrađenog na Dedinju. Normalno, iz inata nekom i nezakonito. Bilo je 3000 zvanica, malih vampirčića, među kojima i sveštenih lica SPC. Dom je blagoslovio i sam predsednik svete srpske zemlje i vascelog srpskog sveta, Aleksandar Vučić.
Piše: Stevo Inđić
Njega i Željka Mitrovića vežu snovi, koje pretvaraju u realnost usrećujući milione Srba, zbog čega su bez sumnje najpoznatije i najpopularnije osobe u srpskom svetu Sotona je odavno pružio pipke u celom regionu gde živi obespravljeno Srblje, gladno slobode, farmi i zadruga, ali ne seljačkih, zemljoradničkih, nego zadruga novog, modernog tipa kako nam je svojevremeno demonstrirao naš Zmajček Šipovljanin.
Međutim, dok se uglavnom Zmaj uzima kao merilo visine našeg kulturnog vodostaja, stotine drugih prođu ispod radara. Kao da se briše granica između Zmaja i Andrića, Karleuše i predsednika SANU, svetog Žeksa i patrijarha, Kristijana Golubovića i ministra obrazovanja.
Na balu vampira bio je i simbol buntovne Jugoslavije, a posle Srbije, sin bivšeg generala JNA, istaknuti učesnik studentskih protest 68, danas zanosač zadnjeg trapa Aleksandra Vučića, znameniti režiser sa brkovima vožda Karađorđa- Ljubiša Ristić!
Ne postoji biologija koja može da objasni ovakve metamorfoze!
Niko, baš niko od kulturnih i umetničkih veličine srpskog sveta nije reč jednu rekao o otvaranju Hrama pakla na Dedinju. Svetski/ svjetski poznati režiser Kusturica Murata Nemanja – Emir od Mokre Gore, koji je nekad reagovao i na pesmu „ Od izvora dva putića“, u prvi mah se nije oglašavao.
U razgovoru sa novinarkom NIN-a Jasminom Lekić 1996. godine gospodin Kusturica je rekao da bi najradije poslao u svemir CD sa pesmom ”Od izvora dva putića vode na dve strane”, da svemir oseti pakao u kojem mi živimo. Bio je to njegov krik izazvan šundom u jugoslovenskoj kulturi! Ovaj intervju je objavljen u knjizi razgovora sa istaknutim ličnostima devedesetih godina prošlog veka, koje je vodila pomenuta novinarka. Naslov knjige je ”Otvoreni prelom duše”, 1996.
Kusturica koji se, uz rame Putinu, bori protiv perverznog Zapada i njegovih nedostojnih vrednosti za pravoslavni svet. I koji je odlikovan najvišim ordenom SPC, Ordenom Svetog Save prvog reda 2012. godine.
I kad je prošao celi program tridesetodnevnog grandioznog obeležavanja jubileja Pink Media Group, sa završnom satanističkom predstavom (!) sa Žeksom u ulozi Boga, u teatru Odeon, kad se sve utišalo u gluvoj balkanskoj noći, kad su se svi povratili sebi zahvaljujći metadon tretmanu, pojavljuje se gospdin Kusturica sa istorijskim osvrtom:
” I ja bih nešto da kažem”.
I rekao je to što je rekao, sa zavidnom umetničkom obdukcijom Žeksovog umetničkog leša, i pobrao malo manje ovacije od samog Žeksa. Tako će se oni smenjivati u vekove pred nama.
Ne samo da se pas i mačka jako dobro razumeju kad je vlast u pitanju, imamo sada i to da se Sotona i anđeo drže za ručice šetajući kroz srpski svet, sa dubokim razumevanjem i tolerancijom!
A malo ranije su ” Dva putića…” bili kulturni pakao.
Dok je najpoznatiji javni narkoman Srbije, demonstrirao sotonsku moć, slučajno sam, po preporuci čitao „Vaskresnje“ Lava Tolstoja i naišao na sledeći događaj u romanu:
Nehljudov /glavni junak romana/ seo je u kočije, i kočijaš mu iznenada reče, dok su prolazili jednom petrogradskom ulicom:
– Pogledajte kolika se kućerina podiže!
– Da, vidim! Blesava kuća! Grade nepotrbnu palatu za nekog glupog i nepotrebnog čoveka, za jednog od onih koji druge samo upropšćuju i i pljačkaju. / strana 234/, odgovori Nehljudov.
Kao da je Tostoj prolazio nekom dedinjskom ulicom ovih dana, a ne Petrogradom pre 150 godina. Nikako da se ratosiljamo zuluma i feudalizma.
Tako nam je, jer smo takvi. I kad smo poniženi da bolnije ne može biti, nađe se pevač i zapeva: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“. I još zgrne bogatstvo na takvoj našoj hrabrosti i moralu!
Stavovi autora u rubrici “Mišljenje drugih” ne odražavaju nužno uređivačku politiku Direkt portala