SVJESTAN DA MOŽE DOBITI NOVU OPTUŽNICU:
Milorad Dodik odustaje od Izbornog zakona RS

Autor: Direkt Mišljenje drugih
8 minuta čitanja
Milorad Dodik (zurnal.info)

Kada su krenuli u proces donošenja entitetskog izbornog zakona više nije bilo povratka, jer bi Dodik i saradnici doživjeli ogroman politički pad – koji ih svakako čeka ako izađu na izbore 6. oktobra, a sve govori da hoće. Uostalom, sve će biti potpuno jasno 24. maja, kada ističe rok za podnošenje prijava za ovjeru učešća na izborima za političkih stranaka i nezavisnih kandidata.

Milorad Dodik (zurnal.info)
Milorad Dodik (zurnal.info)

Piše: Ljiljana Kovačević/Žurnal.info

Narednih dana političari iz vladajuće koalicije u Republici Srpskoj optužiće opoziciju da je kriva za izdaju interesa Republike Srpske, jer nije pristala da, zajedno s njima, bojkotuje održavanje lokalnih izbora koje je Centralna izborna komisija BiH raspisala za 6. oktobar ove godine. I to po Izbornom zakonu BiH, čije je tehničke izmjene 26. marta nametnuo visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt, kako bi se smanjila mogućnost izbornih manipulacija i krađa.

VLAST: KRIVA JE OPOZICIJA

Opozicione stranke već su odbile da dođu na sastanak kod Nenada Stevandića, koji ih je u svojstvu predsjednika Narodne skupštine RS pozvao na konsultacije 20. maja u vezi sa održavanjem lokalnih izbora. Stevandić je po sopstvenom priznanju, osim žaba, spreman da guta i gmizavce, poput krokodila, kako je metaforično najavio spremnost stranaka u entitetskoj vlasti da na oktobarske izbore izađu po „Šmitovom zakonu“.

Lider Ujedinjene Srpske bio je i najgorljiviji zagovornik donošenja entitetskog izbornog zakona, danas mijenja teze i, umjesto da prizna da je, zajedno sa Miloradom Dodikom, odustao od provođenja loklanih izbora po izbornom zakonu RS, optužuje opoziciju da su sa visokim predstavnikom i nekim ambasadama radilia na kreaciji izmijenjenog Izbornog zakona BiH.

„Moram da kažem da sam neprijatno iznenađen da su predstavnici Srpske demokratske stranke, Partije demokratskog progresa, Narodnog fronta i stranke Za pravdu i red, samo nekoliko minuta nakon što je saopštena ova namjera za održavanjem konsultacija, a da nisu ni vidjeli poziv i dnevni red, pokrenuli nevjerovatnu, uvredljivu kampanju prema meni. To predstavlja krunski dokaz da su čitavo vrijeme radili sa Kristijanom Šmitom i nekim ambasadama na kreaciji zakona koji nameće Kristijan Šmit“, rekao je Stevandić.

Stevandićev „krunski dokaz“ je najobičniji politički spin. Prethodno je Dodik pozvao političke stranke u RS da bojkotuju predstojeće lokalne izbore, tvrdeći da su zakoni koje je predložio visoki predstavnik Christian Schmidt neprihvatljivi, mada su upravo članovi njegove stranke ranije prihvatili neke od nametnutih odluka visokog predstavnika.

Vehid Šehić, predsjednik Strateškog odbora Koalicije za slobodne i poštene izbore “Pod lupom” i bivši član Izborne komisije BiH, naveo je da su predstavnici vladajuće koalicije u RS već pristali da se riješi problem sa finansiranjem izbora, odnosno sproveli su Schmidtovu odluku u kojoj je jasno naznačio iz kojih izvora se moraju obezbijediti finansijska sredstva za održavanje izbora, mada nije usvojen državni budžet.

„Savjet ministara, odnosno Ministarstvo finansija i trezora (na čijem čelu je SNSD-ov Srđan Amidžić) već je prebacilo 7,5 miliona maraka CIK-u. Oni su legalizovali i druge odluke visokog predstavnika, poput odluke o načinu popune Doma naroda Federacije BiH, čime je omogućeno da se izabere Dom naroda državnog parlamenta, pa i Savjet ministara BiH. Svojim aktivnim učećem u tome, SNSD je već legalizovao odluke visokog predstavnika“, pojasnio je Šehić za Žurnal.

Problem bi, kako tvrdi, postojao da su se sve stranke u RS odlučile da bojkotuju lokalne izbore, koje je raspisao CIK BiH.

„Ne bi se trebalo igrati sa građanima u RS. Izbori će biti legitimni i legalni, jer će opozicija izaći na izbore, takav je njihov stav. CIK će ovjeriti učešće tih političkih subjekata na izborima, tako da ne vidim razlog da na izborima ne učestvuje i SNSD“, naveo je Šehić.

Dodao je da prema Ustavu i zakonu, mandat izabranih zvaničnika traje četiri godine i da mandat skupštinama gradova i opština ističe u oktobru, tako da bi u slučaju da se 6. oktobra ne održe izbori to značilo da bi prestala da postoji predstavnička vlast na lokalnom nivou. To dalje znači da opštine i gradovi u RS ne bi mogli da funkcionišu.

DODIK RIZIKUJE NOVU OPTUŽNICU

Nakon izjava vlastodržaca u RS da su spremni „progutati žabe“ i izaći na izbore, kako bi navodno spasili srpski nacionalni interes, potpuno je jasno da je vladajuća koalicija u RS cijelu priču oko donošenja entitetskog izbornog zakona pokrenula da bi izvršila pritisak kako bi visoki predstavnik odustao od nametanja tehničkih izmjena državnog izbornog zakona. Nakon toga, bio je plan, na državnom nivou bio bi usvojen novi izborni zakon po aršinima SNSD-a i HDZ-a, a CIK bi bila stavljena pod njihovu kontrolu.

Kada su krenuli u proces donošenja entitetskog izbornog zakona više nije bilo povratka, jer bi Dodik i saradnici doživjeli ogroman politički pad – koji ih svakako čeka ako izađu na izbore 6. oktobra, a sve govori da hoće. Uostalom, sve će biti potpuno jasno 24. maja, kada ističe rok za podnošenje prijava za ovjeru učešća na izborima za političkih stranaka i nezavisnih kandidata.

Usvajanje Izbornog zakona RS je i dio secesionističke retorike i političke platforme Milorada Dodika i njegovih saradnika, koji godinama drže Bosnu i Hercegovinu u stanju neprekidne krize, pokušavajući tako da predstavnike vodećih zapadnih zemalja privole na popuštanje.  Od suverenih vladara Republikom Srpskom, kakvim se predstavljaju, većina najviših zvaničnika ovog bh. entiteta postale su osobe sa američke „crne liste“, kojima su domaće banke ukinule račune.

Kolateralna šteta najnovijih američkih sankcija osobama iz RS je Srpska demokratska stranka (SDS), kojoj je tek nedavno ugašen stranački račun u banci, mada su im SAD sankcije uvele još 2004. goidne, zbog podrške haškim optuženicima. SDS je danas suočena sa mogućnošću da neće moći izaći na lokalne izbore 6. oktobra.

 „SDS je stavljen na crnu listu 2004. goidne. Tada su sankcionisani i novčano od tadašnjeg visokog predstavnika, a mnogim čelnim ljudima te stranke bilo je zabranjeno političko djelovanje. Od tada je prošlo skoro dvadeset godina, a nesmetano su učestvovali na svim dosadašnjim izborima. Ni ranije nije bila smetnja to što su sankcionisani, jer im nije zabranjeno političko djelovanje. Šta se krije iza ovog, ne znam, ali smatram da će im se dozvoliti učešće na izborima. To je moj stav, ne moram biti u pravu“, objašnjava Vehid Šehić.

I ta dilema će biti riješena uskoro, ali je neupitno da će se izbori u cijeloj BiH održati 6. oktobra i to po „Šmitovim pravilima”. U međuvremenu, Milorad Dodik rizikuje da protiv njega bude podignuta još jedna optužnica za neizvršavanje odluka visokog predstavnika, što će se desiti ako, nakon što budu sprovedene sve potrebne procedure, potpiše ukaz o proglašenju Izbornog zakona RS.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *