Težak položaj novnarki u društvu, izloženost pretnjama i nasilju, nedovoljna solidarnost i svest o pravima koje imaju, teme su o kojima se govorilo na otvaranju izložbe fotografija “Mi smo novinarke” koja je sinoć upriličena u Sarajevu.
Organizatori, Udruženje BH novinari je performansom i izložbom fotografija novinarki koje su svedočile o pretnjama sa kojim se susreću, javnosti predstavilo i Mrežu novinarki u BiH kao jedan od načina da se one povežu i osnaže.
“Ideja za izložbu je nastala pre 10 godina kada se jedna koleginica na sudu borila za svoja prava sa direktorom i članovima UO Javnog servisa RS. U presudi Osnovnog suda u Banja Luci je navedeno mišljenje kliničke psihologinje da je direktor je ugledan, porodičan čovek, intelektualac, vredan član zajednice i da, kao takav, ne može biti mober”, rekla je predsednica udruženja Borka Rudić.
“To je bio okidač kada sam počela više da razmišljam o tome kako pomoći našim koleginicama da prihvate da su žrtve nasilja i da se zajedno borimo na solidarnoj osnovi“, istakla je ona i dodala da je prvobitni plan bio da se napravi 55 fotografija novinarki.
“Od 31 koliko ih je pristalo, 11 nije smelo da se pojavi likom i imenom. Dvadeset njih jeste. Otuda je ovde 20 portreta i 11 silueta. Zato mislim da je ova izložba važna za sve nas”, naglasila je Rudić.
Izložbu je otvorio Slaviša Prorok iz Centra za promociju civilnog društva (CPCD) koji je istakao da ne smemo da budemo imuni na nasilje koje se dešava oko nas.
“Teško je razumeti da naše koleginice žive i rade na način na koji je ovde predstavljeno, a situacija je još i gora. Kao ljudi imamo obavezu da reagujemo na nasilje, posebno na rodno zasnovano nasilje. Suočene sa pretnjama novinarke su često same, a naša obaveza je da to ne dozvolimo”, rekao je on.
“U pokušaju da odgovorim na pitanje: ko je sve atakovao na moj novinarski angažman, obično zanemim“, istakla je Vildana Selimbegović, urednica i direktorica sarajevskog Oslobođenja. Ona je jedna od 20 novinarki koje su javno progovorile o pretnjama i nasilju sa kojim se suočavaju u obavljanju posla.
“U širokoj lepezi napadača čini mi se da posebno mesto zauzimaju domaći radikali, islamisti vehabijske provinijencije, a u stopu ih prate i ostali fašisti Ipak, mislim da izniman tretman pripada lopovima i kriminalcima bliskim vlasti. Neki ih zovu političarima“, jasna je Selimbegović.
Nakon što se javila na redakcijski telefon, novinarka Milkica Milojević je čula rafal pretnji.
“Zna on gde stanujem, sve će mi u kući pobiti, čak i decu. Kolege su rekle da to nije ništa, da se to dešava svaki dan, da nam je takav posao. Neću da živim u društvu u kojem je normalno da bilo ko zbog bilo čega, a pogotovo zbog napisane ili izgovorene reči, preti ubijanjem dece. Ne, to nije normalno. To ne sme da se dešava ni jedan dan. Ne dam da se ovako urušava dostojanstvo novinarske profesije”, kaže novinarka EuroBlica.
Na događaju se moglo čuti i da je stanje u novinarstvu za žene katastrofalno jer su malo plaćene za mnogo posla koji obavljaju, često bez jasno definisanog radnog vremena.
Naglašeno je i da je problem što tužilaštva i sudovi na različitim nivoima loše rade svoj posao kada je reč o procesuiranju napada na novinarke. Zbog toga nemaju dovoljno poverenja u pravosudne institucije čiji su rad ocenile dvojkom.
U izveštaju ombudsmena se navodi da su novinarke češće izložene napadima sa ciljem sprečavcanja objavljivanja određene informacije ili priče.
Kada je zlostavljanje novinarki putem interneta u pitanju, veliki broj njih je rekao da su i same bile izložene virtuelnim napadima, ali ih nisu prijavljivale jer su ih smatrale bezopasnim ili zbog nepoverenja u institucije.
Autor fotografija je fotoreporter Muhidin Živojević, a nakon Sarajeva, izložba će biti predstavljena u Banjoj Luci i Mostaru.