Zašto nam je važna medijska pismenost? Možemo li verovati fotografiji koju vidimo na društvenim mrežama? Kako da znamo da li je neki snimak autentičan ili produkt veštačke inteligencije? I da li je informacija koju nam Google prvu ponudi zaista najpouzdanija? Samo su neka od pitanja na koja odgovore daje kampanja udruženja „Zašto ne“, posvećena medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju.
Da bi neka informacija bila obmanjujuća, ne mora biti potpuno izmišljena. Dovoljno je da se staroj fotografiji doda novi opis, da se snimak sa jednog događaja predstavi kao dokaz drugog ili da se iz izjave izostavi deo koji menja njeno značenje.
Razotkrivanje takvih manipulacija je u fokusu kampanje udruženja „Zašto ne“ u okviru koje se, kroz seriju tekstova, objašnjava kako da proverimo poreklo fotografija i snimaka, prepoznamo sadržaje nastale pomoću veštačke inteligencije, pronađemo pouzdanije informacije na internetu i procenimo da li izvor kojem verujemo zaista zaslužuje poverenje.
Važno je i da za većinu provera nisu potrebni ni posebno tehničko znanje ni skupi programi. Pojedini alati su dostupni na telefonima i računarima koje svakodnevno koristimo.
Fotografija kao sredstvo obmane
Primer fotografije psa na ruševinama, koja je nakon zemljotresa 2023. godine predstavljana kao prizor iz Turske ili Sirije, pokazuje koliko je važno proveriti odakle neki sadržaj potiče. Platforma Raskrinkavanje utvrdila je da je reč o fotografiji iz 2018. godine, dostupnoj na sajtovima za prodaju fotografija.
Kampanja „Zašto ne“ objašnjava kako se takve manipulacije mogu otkriti pomoću obrnute pretrage fotografija. Jedan od najjednostavnijih načina jeste korišćenje Google Lensa, koji omogućava da fotografiju pretražimo i pronađemo stranice na kojima se ranije pojavljivala. Slične mogućnosti nude Google Images, TinEye i drugi pretraživači.
U tekstu Kako proveriti poreklo slika i videozapisa? navedeni su i primeri lažnih reklama u kojima se koriste fotografije ljudi predstavljenih kao lekari koji preporučuju određene preparate. Proverom se pokazalo da fotografije uopšte ne prikazuju osobe čija imena stoje u reklamama, već modele sa komercijalnih fotografija.
Ni videosnimci nisu izuzeti. Snimak grupe ljudi koja maršira predstavljen je 2024. godine kao protest protiv Olimpijskih igara u Parizu, iako je nastao dve godine ranije i nije imao veze sa tim događajem.
Ovakve prevare moguće je otkriti pretragom pojedinačnih kadrova iz snimka, a jedan od alata koji u tome može pomoći jeste InVID.
Kada veštačka inteligencija napravi „dokaz“
Veštačka inteligencija omogućava stvaranje sadržaja koji izgledaju kao autentične fotografije ili snimci, iako događaji koje prikazuju nikada nisu zabeleženi kamerom.
U tekstu Kako prepoznati sadržaje kreirane veštačkom inteligencijom? udruženje „Zašto ne“ bavi se načinima na koje se takvi sadržaji mogu prepoznati i proveriti. Neobičan detalj na fotografiji ili neprirodan izgled snimka sami po sebi nisu dokaz da je sadržaj napravila veštačka inteligencija. Isto tako, fotografija bez vidljivih nepravilnosti nije nužno autentična. Zato je važno proveriti ko je sadržaj objavio, da li postoji originalni izvor i mogu li se tvrdnje koje ga prate potvrditi iz drugih izvora.
Kako znamo kome da verujemo?
Kada nešto želimo da proverimo, najčešće krenemo sa pretraživanjem na internetu. Ali redosled rezultata pretrage nije potvrda njihove tačnosti. Zato „Zašto ne“ u vodiču Kako efikasnije pretraživati informacije na Googleu? pokazuje kako da pretragu učinimo preciznijom i lakše dođemo do informacija koje tražimo.
Poseban tekst posvećen je proceni kredibiliteta informacija.
Ko je autor teksta? Na čemu zasniva tvrdnje? Da li se poziva na dokumente, istraživanja ili sagovornike? Može li se ono što je napisano proveriti?
U uvodnom tekstu U moru informacija: Zašto nam je važna medijska pismenost objašnjavaju zašto je kritičko mišljenje važno za snalaženje među informacijama kojima smo svakodnevno izloženi.
Primeri koje „Zašto ne“ navodi pokazuju da za širenje neistine ponekad nije potrebno ništa više od stare fotografije i novog naslova. A kada se takav sadržaj jednom proširi društvenim mrežama, ispravka do mnogo manjeg broja ljudi.
Zato nije svejedno hoćemo li neku objavu odmah podeliti ili ćemo najpre proveriti odakle potiče. Posebno kada je za tu proveru dovoljno nekoliko klikova.
Projekat „ Adresiranje online prevara kroz odgovornost platformi i osnaživanje građana/ki”, koji provodi UG “Zašto ne”, podržan je u okviru šireg programa „MedIA-Lit” koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CCE/CGO) u partnerstvu s Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji (HCHRS), Helsinškiot komitet za čovekovi prava u Sjevernoj Makedoniji (MHC), Tirana Centre for Journalism Excellence (TCJE) iz Albanije i Atlanstkom inicijativom (AI) iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i sufinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje s nevladinim organizacijama Vlade Crne Gore.