Nasuprot obilju prirodnih lepota kojima je darovano stanovništvo ovog kraja, sam grad Gacko ostavlja utisak duboke letargije i zapuštenosti. Slika je to impotentne lokalne vlasti kojoj su, sudeći po odsustvu akcije, pojedini organi otkazali.
Mnoštvo komunalnih problema koji muče stanovnike opštine Gacko datira iz prošlog veka. Naravno, lokalna vlast koja se ne menja decenijama, a čiju okosnicu trenutno čini trio SDS-PDP-SRS RS, ima opravdanje za svaki od tih problema, što ne umanjuje činjenicu da se ni najjednostavniji komunalni problem ne može rešiti “bez velikih jada” kako to ovde vole da kažu.
Umesto da prepuste nadležnim službama, građani su primorani da uzmu stvar u svoje ruke, čime problem svode na lični nivo, pa rizikuju da sa komšijama dođe do svađa ili sukoba. Stoga neretko odustaju od “ispravljanja krivih Drina”, pa se većina više i ne osvrće na brojne nepravilnosti – od trotoara i javnih površina koje su pritisnute baštama kafića, ogrevom, te otpadima raznih vrsta, preko tendi koje smanjuju vidljivost i potencijalna su opasnost za saobraćaj, do kanalizacije koja vas neprijatnim mirisima svakodnevno opominje da još nije rešena. Ipak, nekoliko je slikovitih primera koji potvrđuju našu tezu da je vlast na lokalu u krizi.
Desetine godina, donošenje, pa poništavanje skupštinskih odluka, nisu bili dovoljni za rešavanje jednog banalnog imovinskog problema. Da li je početkom osamdesetih godina isplaćena eksproprisana parcela na kojoj je izgrađena sportska dvorana ili ne, još uvek se veća. U međuvremenu, kako bi izvršio pritisak na lokalnu vlast, meštanin je tamponom i srčom pregradio ulicu u samom centru grada. I u toj pat poziciji su već tri meseca. A mnogo duže trpe i građani koji su bezbroj puta bez uspeha tražili da se problem reši pre nego što neko nastrada. Pored toga što je narušila međuljudske odnose, ulica je pored škole, pa predstavlja potencijalnu opasnost za decu.
I dok je ovde u klinču, lokalna vlast, na drugoj strani, preferira slobodu kao način rešavanja, recimo, problema kanalizacije- slobodno je puštena da se razliva po Gatačkom polju. U decenijskom najavljivanju partnerstva sa RiTE Gacko i iščekivanju kolektora koji bi na kraju “Severnog-obodnog kanala” prečišćavao fekalnu i oborinsku kanalizaciju, mnogima je prošao dobar deo života sa potpunom izvesnošću da će “dah” otpadnih voda u Gacku još dugo štipati za nos i oči svakog ko otvori prozor ili izađe napolje.
Rame uz rame sa ovim problemom je i vodosnabdevanje koje, uprkos kišnom letu, posustaje, pa je trenutno na snazi restrikcija u više sela. Priča o rešavanju pitanja vodosnabdevanja se aktuelizuje uglavnom pred izbore, svake dve godine. Stanovnici seoskih područja su shvatili da su očekivanja da će lokalna vlast rešiti ovaj problem nerealna, pa su ga individualno rešavali vođeni parolom “U se i u svoju čatrnju sa hidroforom”. Stanovnici viših gradskih zona, na žalost, nemaju taj luksuz.
Druga godina je kako predstavnici lokalne vlasti najavljuju velike radove i preporođeni centar Gacka. U predvečerje građevinske sezone rupe na centralnim ulicama opominju da nije bilo volje ni za zakrpe, a o novom afaltu da ne pričamo. Spomenik borcima koji je sa mnogo pompe nedavno otkriven je jedina značajnija investicija što, nadamo se, nije pokazatelj budućnosti ovog grada.
Svojevrstan fenomen je i ulica Alekse Šantića kojom je teško hoditi. Pola afalt, pola tampon. I tako više od pet godina noćna je mora stanovnika, ali i svakog vozača, posebno u vreme kiša. Iako se u teoriji iz godine u godinu pominje u planovima gradskih otaca, a potom i u budžetu, u stvarnosti ona uspešno odoleva takvom “upornom ulaganju” novca i truda i ostaje nepromenjena.
Sa druge strane, Gacko može da se podiči trotoarom za Ginisa – izgradnja 800 metara duge i 2 metra široke pešačke staze koja je početa krajem avgusta prošle godine još traje. Mada je rok za “Antikoroziju” koja izvodi radove, bio 120 dana, i davno je probijen, radovi još nisu završeni. Nadležni, naravno, krivicu prebacuju na “neke tamo što se žale” i tvrde da će sve uskoro biti gotovo.
Uprkos činjenici da opštinski organi vegetiraju, predstavnici i dežurni zaštitnici lokalne vlasti će uvek naći razlog da se pohvale ili, ako to ne mogu, bar da istaknu da je u svim opštinama loše i da nigde ne cvetaju ruže. Posebno u “opozicionim”. Za građane, pak, poruka je više nego očigledna. Umesto da bude servis građana, vlast je potpuno slepa i gluva za njihove potrebe.