U serijalu Kvaka 23 agencije Fonet, on situaciju u Srbiji opisuje kao katastrofalnu, uveren da je to i „izvesna budućnost“ i priznaje da je pesimista.
Piše: Danas
Koliko god se trudio, Mladenović ne može u sebi da pronađe „optimizam za veru u promene i pokretanje stvari sa mrtve tačke“.
U razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, on ukazuje na razliku između „građanske pobune“, koja je počela prošle zime, i šetnji pod „vođstvom opozicije, kada je iščileo kapacitet za promene, kao i broj ljudi na ulici“.
Prema njegovoj oceni, onog trenutka kada je opozicija „napravila puč“ na protestima, upadom u zgradu RTS, propuštena je šansa da se uspostave jasan koncept i realni ciljevi, a potom i istraje u borbi za njih.
Kako je objasnio, „izgubljena je bitka na polju animiranja građana koji su nezadovoljni, ali nisu izlazili na izbore, jer opozicija ne ume da kanališe to nezadovoljstvo“.
Kao grešku protesta, Mladenović vidi i to što, uprkos desetinama hiljada ljudi, nisu uspeli da izrode neku novu građansku opoziciju. Ova aktuelna, kako smatra, ne predstavlja opoziciono građanstvo u Srbiji, „uprkos najgoroj na svetu vlasti koju imamo“.
Mladenović je mišljenja da se mora definisati ko je opozicija i šta hoće, da se mora okupiti grupa ljudi koja misli isto i koja će se obraćati građanima u ovim nemogućim medijskim uslovima. Koja će, kako je precizirao, napraviti set zakona i ponuditi ih kao buduću platformu zemlje kada dođu na vlast.
Aktuelna opozicija „u kojoj participiraju ekstremno desni, umereno desni, desni centar, sa nešto malo simulirane levice“, prema njegovom stavu, „nije neka snaga koja će napraviti jedino što Srbiji može da pomogne, a to je radikalni zaokret“.
Do radikalnog zaokreta se stiže „mukotrpnim i poštenim radom, spremnošću da žrtvujete godine i godine svog života i robijate zbog svojih ideala“, predočio je Mladenović.
On je uveren da opozicija nije na to spremna, već je željna „brzog uspeha i lakog naplaćivanja opozicionog delovanja“.
Mladenović naglašava da „opozicija mora ličnim primerima da utiče na promenu građanske svesti“.
Zagovornik je i lustracije, koja „bi morala da obuhvati sve aktere od devedesetih do danas“, uključujući i „bivše opozicione lidere i ministre demokratskuh vlada“.
Time bi, pored cenzusa, dobili još 10 odsto glasova, veruje Mladenović, koji DS zamera što govori fraze o kontinuitetu demokratskog delovanja.
Oni bi, objašnjava Mladenović, „morali da preuzmu odgovornost za sve što su učinili dok su bili deo vlasti“. Pomenuo je, pri tome, “ujedinjenu Demokratsku stranku“, za koju kaže da bi trebalo da preda „krivične prijave protiv bivših predsednika i ministara za koje postoje sumnje da su se bavili kriminalnim radnjama“.
Pri tome, kako je uočio, ne pominje sopstvenu „ogromnu odgovornost“ za ovo zlo koje nam se desilo, niti ima hrabrosti da lustrira samu sebe.
Mladenović misli da Evropsku uniju (EU), „kojom vladaju multinacionalne kompanije i tržište kapitala, trenutno nije briga za medijske slobode i stanje građanskih prava u Srbiji“.
Prema njegovom viđenju, nedavni Izveštaj Evropske komisije predstavlja pritisak na Aleksandra Vučića da „ispuni ono što je obećao i stavljanje do znanja da može biti promenjen za nekog drugog poslušnog igrača“.
Prema njegovom uverenju, „sloboda počinje građanskim hapšenjem Aleksandra Vučića, koji tako radikalno, na dnevnom nivou, krši ustavna i zakonska ovlašćenja predsednika države“.
„Voleo bih da se to dogodi, iako to ne mogu da zamislim, ali voleo bih da neko skupi hrabrosti i da uhapsi predsednika države Srbije, jer bukvalno na dnevnom nivou postoji zakonski osnov da on bude uhapšen“, tvrdi Mladenović.