Nekada su retki spoznavali sa kako malo pameti se upravlja svetom. Danas je to očigledno. Što veća budala, to je izvesniji napredak. Boj se, normalni čoveče, neuki svih zemalja sada su u sedlu.
Biblija je očito previdela razornu moć podlih i neukih, pa je pominjala samo četiri jahača apokalipse, ali nikako i onog petog, koji im prethodi. Ne treba nam svet da to spoznamo. Dovoljno je da pogledamo oko sebe i da vidimo prizore potresne, što je rekao pesnik dok je još bio bez paučine na očima.
Istina koju je, recimo, prošle nedelje izrekla bivša ministarka zdravlja u Srbiji, nije izazvala nikakvu reakciju javnosti jer mi već znamo da ministri nemaju nikakvu težinu. Poput direktora javnih preduzeća i ministri su tu da završe neki važniji posao. Odlučuju o nebitnim stvarima- šta će da naruče u kafani i, u nekim slučajevima, šta će da obuku. Za sve ostalo moraju da traže dopuštenje. Ako preduzeće ili resor završe na aparatima, uvek je tu budžet, što će reći kredit, da sve bude naoko funkcionalno i živo. Kad se zavrnu slavine, odnosno, kad dođe na naplatu (a jednom hoće), sručiće nam se na glavu kao kamenolom u Jablanici.
Na aparatima je i bajin optimizam. „Stigao sam kući, napokon“, javio se ovaj hodač po žici. Sanjao je svetsku scenu, a sveden na zonsku ligu, prošle nedelje se potucao od lokalne skupštine do udruženja skupljača lekovitog bilja, tek da se nađe u poslu. Isprsio se i govorio tamo gde bi pristojan gledao da ne bude viđen.
„Ponosimo se time čega bi se drugi stideli, u čemu je problem“, zapitao je kočoperno baja na mitingu u Beogradu.
Ipak, šou mu je ukrala bivša premijerka, a trenutna predsednica skupštine Srbije, inače poznata u javnosti kao osoba koja otežano misli. Bez značajnog formalnog obrazovanja i sama je sebe iznenadila usponom na političkoj i finansijskoj sceni. „Kako kidam ovaj sistem. Rešavam ga na max“, uzbuđeno je Ana prepričavala svoju poslednju verbalnu bravuru „Ko se lača mati“, ne hajući što je opet poslužila za podsmeh. „Oni se podsmehuju, ali se ja smejem“, zaključila je samozadovoljno ova osoba koja, osim što je poluusmena ima i tu prednost što je oslobođena svesti o ulozi vrline u životu jerbo su one u ovom društvu mana, što će reći prepreka uspehu i napretku.
Zato nas svakodnevica toliko podseća na ono čemu se smejemo u serijama, da nekada nismo sigurni da li je stvarnost ili fikcija.
U nedelji iza nas Mirko je došao osmuđenih nogavica iz Nikšića i raskukao se: “Braćo, vidite šta su mi uradili”. Sad, što je nogavica, u ovom slučaju auto, službeni, niko nije postavljao kao problem. To što gradonačelnik nema svest na koliko nivoa je stupidna njegova aktivnost upravo govori kakav su sistem stvorili i kuda to sve vodi.
Za koju godinu, ako se sve ne raspadne, konferencije za štampu će držati ministar Zmaj. Ako može biti za utehu, preko okeana su već u toj fazi.