Amir Sarić je sa suprugom Zahidom, rođacima i komšijama iz sela Stolac u opštini Gacko, posle punih 120 godina, oživeo zatrpani bunar. Poduhvat je posle tri godine, uz pomoć preko 70 donatora, priveden kraju, a Sarići su prezadovoljni rezultatom.
Kad se iz Gacka krene ka Bileći, na obodu polja skreće se desno i put vodi ka kućama Sarića. Tu, kažu, Sarići žive odvajkada — u selu Stolac, podno Sarića greda, koje se uzdižu do 1.200 metara iznad visine mora. Amir Sarić i njegova žena Zahida povratnici su u selo, a sa rođacima i komšijama odlučili su da posle punih 120 godina ožive zatrpani bunar. Ko je i kada bunar sagradio, ne zna se.
„Nema pouzdanih podataka ko je pravio ovaj bunar – da li Grci, Bogumili ili Osmanlije. Zna se da su Osmanlije došle u ovaj kraj 1465. godine, a ja mislim da ga je gradio neko pre njih. Očito se vidi da je ovde bilo života mnogo pre“, priča Amir Sarić pokazujući kamene zidove bunara koji su, posle više od jednog veka, ponovo ugledali svetlost dana.
Pouzdano se zna samo zašto je zatrpan.
„U ovaj bunar je 1900. godine pala jedna curica. Austrougarski žandari su je spasili i naredili našim Sarićima da bunar zatrpaju. To su oni i učinili“, priča naš domaćin.
Voda je i dalje izbijala na mestu zatrpanog i zaboravljnog bunara sve dok Amir sa rođacima nije odlučio da ga oživi.
„Termoelektrana nam je dala mašinu da nešto uradimo. Hamid, Džemil i ja smo se dosetili da bismo mogli bunar da otkopamo”, objašnjava Amir kako je akcija započela. Tokom vremena je dobila neki drugi tok, odlučeno je da se bunaru vrati prvobitan izgled, ali je za to trebalo dosta novca.
“Osnovali smo Udruženje “Gatački stolac u oku i srcu”. Ljudi su donirali sredstva, bilo je više od sedamdeset donatora, pomogla je i Opština Gacko. Evo, stigli smo do kraja i mislim da smo zadovoljni. Ljudi su se dobro odazvali“, priča Amir.
Pored bunara podigli su i natkriveno odmorište — mesto na kome putnik namernik može da sedne, spremi obrok, skuva kafu ili jednostavno popije vode.
A u sušnim vremenima, i uz naznake da će sa vodom biti sve teže, priča o bunaru ima posebnu težinu.
U ovom gatačkom, hercegovačkom tvrdom kamenu voda je najveći dar prirode. Bez vode se ne može. To je izvor života. Podno Sarića greda izvor voda namernika čeka“, nadahnuto Amir u stihovima opisuje svoju ljubav prema rodnom selu i dodaje da su obnavljanjem bunara obnovili i sebe.
U subotu, 8. avgusta, Sarići očekuju prijatelje, rođake i sve one koji su im pomogli — da dođu i da se druže. Spremaju se kao da je svečanost, jer to u stvari za njih i jeste.
Ističu da je sve više onih koji smiraj i smisao traže bežeći u prirodu. A njih je ona, uvereni su Sarići, nesebično darivala.