I dok su školarci odmarali, prvaci su jezdili – neko drumom, neko nebom, a bilo ih je i šumom. Požari su obeležili veći deo nedelje, mada su junaci naše političke stvarnosti izašli neoprljeni. Koliko se znanja stekne u školi ovde nije tema – nema testiranja. Nema ni novih fabrika da se o njima govori pred izbore. Zato se iz naftalina izvlače stara obećanja, dele se i ovce i novci, da svima jasno bude da boljih nema.
Počela je kampanja, nedelju iza nas su obeležili i Jedna od tema u nedelji iza nas na kontinentu su bili krajnje loši rezultati školaraca na PISA testu. Azija je u vrhu sveta, što je i logično jer joj je obrazovanje imperativ u tolikoj meri da i na bilborde stavljaju likove najboljih naučnika i njihova dostignuća. Kod nas je, dakako, situacija potpuno drugačija. Sa bilborda nas gledaju face koje više i ne traže glas da njima bude dobro, nego prete da ćeš ti biti u problemu ako, kojim nesrećnim slučajem po sebe, odbiješ da sarađuješ.
„Šta je ti, naravski da ćemo da kaznimo one koji ne znaju da izaberu nas. A da ti kažem, što se tiče ovog testiranja, šta će nam to? Da se vidi da su nam deca nepismena pa da se naši neprijatelji raduju? To hoćete? I kome treba obrazovanje? Je l’ vidite šta se u Srbiji dešava? Oni i imaju problem jer imaju neku akademsku zajednicu, pa sad moraju da ratuju sa njom. Mi smo to na vreme eliminisali. U stvari, nismo ni dozvolili da se kod nas to zlo zapati. Ako hoćeš kulturu – eto ti zbora i šatora. Ako hoćeš nauku – nađi, brate, nekog čiču. Zna i istoriju i lekovito bilje, a pomalo i filozofiju. I šta će ti više“, poentirao je lik koji jaše četvrt veka.
„Još malo i desiće se ono što sam vam obećavao, majke mi. Samo dajte glas mojima, stojim iza njih“, rekao je korpulentni lik koji mučenog savu svuda vodi kao pokriće za službena vozila i pratnju.
„Sve sam mu ja to obezbedio, ima da ćuti i sluša. I nije samo sava, pomogao sam i donaldu. Vidiš li da je obećao pet hiljada dolara svakome ako pobede republikanci? To je po mojoj preporuci. Istina, rek'o sam mu da je to preterano, ali on voli krupno da sla… ovaj, da obećava. Ja bih sto dolara deci, sto roditeljima, pa penzionerima nešto, da se jeftinije prođe, a da nalegnu na rudu. Ne možeš sve iz budžeta belom svetu dati, treba nešto i sebi ostaviti. Pa, je l’ tako?“, ubeđivao je tumač naše stvarnosti.
Dok se prvaci bave visokom politikom, ona prizemna, od koje se živi, ide svojim tokom. Cena goriva skače, kao i sve ostalo osim poljoprivrednih proizvoda.
Stočari kažu da je jagnje jeftinije nego pre dve godine za dve marke po kilogramu. Teletina takođe.
„Uvozni lobi nas uništi“, kukaju, ali izgleda da nemaju kome.
Naši prvaci zadali se da bistre visoku politiku i pričaju svojima, koji uglavnom čekaju da se govori završe pa da se nešto i pojede.
„Tek da nisam džaba dolazio. Oni će po svome, a meni je da gledam svoj interes“, komentariše jedan, bludeći pogledom po sali i čekajući ručak.
A da se ovcama može mnogo toga završiti, pokazuju Pale. Tamo su se u ovo predizborno vreme, nakon koka, odlučili za malo ozbiljniji kalibar – podeliće 1.500 ovaca.
„Ako nam to ne donese ubedljivu pobedu, ne znam šta će“, ubeđivao je svoje partijske saborce prvi kome je ova genijalnost pala na pamet.
I nemojte sad da sa visine zbijate šale. Ovca je ozbiljna investicija. Daje mleko, vunu i jagnjad, a neko se dosetio da bi u predizborno vreme mogla dati i mandat.
A PISA neka meri šta hoće. Mi smo odavno utvrdili naše prioritete.