Svako vreme, tvrde, ima svoju pesmu. Ovo naše je bolesno, pa su i pesme mutirale. Zato će njegova himna biti “Igrale se maligne ćelije” jerbo delija, u smislu časnih, poštenih i hrabrih pojedinaca, odavno nema. U kancerogenom društvenom tkivu luduju samo maligne jedinke. Nedelja iza nas je bila, što bi se reklo, eklatantan primer za to.
Nije bilo lako progutati Marka. Em žilav, em sa dubokim korenom. Ipak, ako imate pravu taktiku, ako znate da kroz Čubrilovićevo tkivo priđete i da u Nešićevu tačku pogodite, nema tog Pavića kojeg nećete oboriti. Za iskusnog majstora Baju nije to bilo baš toliko zahtevno. Jeste da se malo u svemu tome istrošio, ali ništa što tri sarme ne mogu nadoknaditi.
Kad je disciplinovao DNS, prešao je na socijaliste. Sad, jal je do vetroparka, jali do diplome, tek, videlo se da je lađa ministra Perice ušla u uzburkano more.
Za razliku od Pavića koji je oboren napadom na dva fronta, na Đokića je udareno sa tri strane.
Prvo se otvorila fioka odakle je navalila krivična EFT prijava koja automatski obara na kolena. Potom je nevesinjskim borcima istočnim vetrom (zato je i putovao mesecima) stigla dozvola da mogu da budu hrabri, pa su oni udarili u patriotsku dijafragmu na tren izbivši posrnulom ministru vazduh. Od završnog udarca sa hercegovačkog boka se očekivalo da će biti fatalan. Ipak, glavni akter se spotakao zaslepljen predstavom o sopstvenoj veličini ispalivši ćorak – mlak i nedovoljan pucanj da na pod obori kočopernog Pericu. Njega je u odsudnom trenu dobojska infuzija vratila u ring. U toku je konsolidacija na obe strane, skuplja se ruska, pardon nadljudska snaga i čeka da Baja udarcem u gong označi početak druge runde.
I dok koalicione partnere disciplinuje u rukavicama, sa opozicijom je borba ogoljena. Najpre, taktika mu i ne treba jerbo je suparnik na aparatima. Kojeg god Miću da mu otkine, neće osetiti.
Mada domaćim kibicerima izgleda svemoćno jer u RS ringu deklasira protivnike kao od šale, među BiH konopcima Baji ne ide baš glatko.
Ne samo da se zateže sa Božovićem, nego ni Ćulumu ne daju u fotelju najvažnijeg državnog agenta. Šta to nama govori? Da su u doba ludovanja malignih ćelija čast i čvrsta reč pretvoreni u trulež.
Odlično se štetočine poznaju međusobno i znaju da će, čim okrenu leđa, biti prevareni. Zato se fotelje protuvama pune u isto vreme ili ostaju prazne. Božović za Bratića, a Ćulum za Osmicu.
Zagledani u unutrašnje stanje, fokusirani na punjenje fotelja i pražnjenje javnih fondova, naši prvaci ostaju globalno anonimni jer su nedorasli za svetska kretanja. Uostalom, tamo gde se osećaju inferiorno, oni i ne idu.
A kako je blato njihov prirodni habitat, tamo su i nas povukli. U treći, od mogućih devet krugova pakla, ako je verovati Danteu.
Dakle, ako ste mislili da je dno tu i da možemo samo ići ka gore, stvarnost govori da će ipak biti na gore, odnosno ka dole. Uzalud premijer šalje miroljubive poruke da će biti bolje i da se ostaje ovde kad iza leđa krije šoker. Obećana je ova zemlja hijenama i lisicama. Zato i mami jaganjce i piliće. Kad oni odu hijene će nasrnuti jedne na druge. A početak toga upravo gledamo.
Ukoliko nam ovaj korona virus ne dođe kao izbavljenje. Jerbo je svaki virus bolji od kancera.