Nećemo stati na šumama. Odlučni smo da sve sredimo, rekla je stara metla koja kao nova čisti. Onda se javio noćni vuk i stavio šapu na rame kaurina: ovo ja čuvam, a metlu mogu i da izgrizem. Posle se sve stišalo. Po svemu sudeći, vuk će pojesti magarca, kao i do sada.
Eto ti ga sad….
Iznenadili su našeg baju prošle nedelje, ispalo je da je bio omađijan toliko da od ega nije video video trupce koji zamiču, šume koje proređuju i ortake koji se bogate.
“Ama, moj entitet je toliko bogat da svako vozi porše ili, u najmanju ruku, mercedes kupe, kako sam mogao da znam da je to od krađe”, sa čuđenjem je objašnjavao baja kako mu je promaklo bogatstvo onih koji ga okružuju.
Ali, hajde što je baja bio u zabludi (dešava se i najboljem), nego je u neznanju bio i običan čovek kome se činilo da nam baja dvadeset godina čvrsto drži vlast, sve kontroliše, o svemu sve zna, svugde stiže, u svakom gradu ima posao ili barem dividendu, da ne kažem procenat.
Ispalo je da njegova superiorna pamet i svevideće oko ipak nisu mogli dokučiti šta se zbiva iza bosanske bukve.
Zato je kao iz vedra neba u nedelji iza nas odjeknula vest da u šumi ima onih koji ga, pardon, nas potkradaju.
“Postoje jasne indicije da se u “Šumama Republike Srpske” stvorila organizovana banda koja pljačka narodno bogatstvo šuma, sprovodeći nezakonite radnje, otuđujući javnu imovinu i time dovode u pitanje izvršavanje zakonske funkcije “Šuma RS ”, razotkrio je baja ovaj kriminal.
“Ma, nije moguće”, “Ta, nemojte kas’ti”, “Ko bi se tome nadao”, zabezeknuli su se stanovnici ove ponosne zemlje koji poslovično šargarepu i glave drže u pesku da im duže traju.
Otuda je razumljivo njihovo čuđenje jerbo im je neverovatno da se u ovoj pravednoj zemlji još pravednijeg vođe kojoj preti samo mrski spoljni neprijatelj- zapad i demokratija (a mnogi zaziru i od higijene), našao neko iznutra da nas potkrada i oslabljuje. I to u trenutku kada neprijatelj nadire, a nacionalno jedinstvo je, sa obe strane reke, neba i zemlje, a bogami i podzemlja, od vitalnog interesa- što bi baja i prateći limeni orkestar rekli.
Onda je sazvao sastanak sa direktorima, jerbo se u domaćinskoj kući tako radi.
Nije ovo neka bezvezna demokratija u kojoj se zna šta je čija nadležnost. Ovo ti je bajokratija u kojoj se zna ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, ko trese drvo, a ko kupi šljive. Može se, eventualno, desiti da neko pokrade šumu, otvori rudnik bez papira, kupi pola planine, pokrene klizište ili, čak, da padne na glavu sa galerije ako se opire instrukciji, ali ne može da se ne sazna ko krčmi nacionalno, što će reći, bajino blago.
A to blago čine i televizije koje sve otvorenije služe njegovom kultu. Tako su u segmentu “Iz republike” prve četiri vidljive vesti o njemu- šta radi, šta smatra, čemu se nada i ko ga nervira.
Ko zna šta bismo našli da smo imali stomak i ušli u taj segment da vidimo i petu vest. Možemo samo da zamislimo kakvo bi obožavanje bilo da je baja jedan šarmantan i pristojan lik, kad od ovoga sa čim rade uspevaju sebi da naprave idola.
A kakvi idoli, takvi i rezultati. Imajući sve na umu, to što smo živi, dišemo, radimo, pišemo, stvaramo, je, ne zahvaljujući sistemu, nego uprkos njemu.
Iz ove perspektive možemo da kažemo da bajke nisu izmišljene priče nego upozorenje kad odrastemo da umemo zlo i opasnost da prepoznamo. Ale koje kradu sve lepo iz života su, u stvari, alavi, korumpirani uzurpatori koji su sistem prisvojili, otimaju nam život i kradu lepotu I radost.
Ali, avaj. Umesto da nam čitaju bajke, puštali su nam baju.
Zato i zbrajamo žrtve. 14 u nedelji iza nas. Sada je svima jasno da je ono što smo imali, čak i da je bilo 100 puta gore nego što jeste, hiljadu puta je bolje od ovog u čemu živimo.