Gacko je primer da, u samo nekoliko decenija, vazdušnu banju umemo da pretvorimo u prašnjavu varoš na obodu jame.
Sa nadmorskom visinom od skoro hiljadu metara i povoljnom ružom vetrova, Gacko je do 80-ih godina prošlog veka važilo za vazdušnu banju. Sa početkom rada termoelektrane situacija se drastično promenila, ali je gorom čini odsustvo adekvatnih mera koje bi zaštitile životnu sredinu.
Tako su stanovnici ovog mesta naviknuti na združeno delovanje prašine iz rudnika i pepela iz dimnjaka koji sporadično zasipaju okolinu.
Ovih avgustovskih dana, usled dugotrajne suše, koncentracija prašine je na vrhuncu, pa se doslovno, kao kroz izmaglicu, naziru objekti, a planine po obodu polja se iz grada i ne vide.
Najteže je svakako radnicima u rudniku koji rade u nečuvenim uslovima. “Srećna” okolnost je da je mehanizacija zbog kvarova koji se ne otklanjaju, desetkovana. Da se radi punom parom, kao što je karakteristično za jul i avgust, situacija bi bila daleko teža.
Rudnik nema sistem prskalica koje bi prašinu smanjivale jer je, kako je to pre nekoliko godina rečeno, preskupo je, pa ta investicija nije u planu. Umesto toga, puteve u rudniku posipa, kad je ispravna, po koja cisterna, što ima efekat posipanja iz flaše.
Iz istog razloga- dakle, nemara i odsustva volje da se uloži u očuvanje kvaliteta života stanovnika Gacka, zaštitni pojas prema jami rudnika ne postoji.
Zato je život u prašini svakodnevica koja će ih pratiti i u godinama koje dolaze.
Lokalna vlast do sada nije učinila ništa konkretno da se izbori za poštovanje minimuma ekoloških mera. Iako postoji, ekološki inspektor se u javnosti nije oglašavao ni po pitanju pepela, a ni sada prašine.
RiTE sa svoje strane vrši merenja koja u suštini ne govore ništa. Poslednje objavljeno je juče za merenja od 17. avgusta, u kojem se kaže da prekoračenja nema, odnosno, da je koncentracija PM 10 čestica u granicama dozvoljenih. kao, u ostalom, i drugih parametara.
Pa i sami građani, sa svoje strane, ništa ne čine da ostvare svoje pravo na zdravu životnu sredinu. Većina njih, budući da živi od termoelektrane, ćuteći dopušta da zdravljem plati tu cenu.
U Gacku ne postoji ni jedno ekološko udruženje, a oni koji se usude da ukažu na mogućnost drugačije prakse i insistiraju na poštovanju ekoloških propisa, bivaju javno targetirani kao strani plaćenici i/ili pripadnici lobija za gašenje termoelektrana.
Spas će, kao i obično na ovim prostorima, će stići sa neba. Meteorolozi su tokom noći najavili kišu nakon koje će lakše da se diše.
Biće to dobra vest i za stanovnike sela koji su već više od mesec dana pod restriktivnim merama zbog nestašice vode.
A to je još jedan od paradoksa Gacka, područja koje obiluje vodama, a krase ga i dva jezera- dve akumulacije iznad grada.
Uprkos tome, nezaobilazni rekviziti i ovog leta bili su kanisteri i flaše. Ali, tako je to u društvu u kome se oslanjamo na slučaj i sreću više nego na rad i svoju sposobnost.