Iako konkretan investitor još ne postoji, dokumentacija za izgradnju Termoelektrane Gacko 2 je gotovo u potpunosti završena. Ovo je glavni zaključak javne rasprave održane danas u Gacku, na kojoj je predstavljen Nacrt studije uticaja na životnu sredinu ovog projekta.
Nosilac projekta je preduzeće TE Gacko, razvoj i investicija čiji je osnivač Elektroprivrede Republike Srpske (ERS). Do sada je u pripremu dokumentacije, uključujući idejni projekat, studije izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu, uloženo blizu 3 miliona KM, istakao je Igor Milojević, vršilac dužnosti direktora preduzeća.
“Kada se ranije govorilo o “Gacku 2”, najčešća zamerka bila je da se ništa konkretno ne radi. Sada želimo da projekat dovedemo do faze “ready to build”, pa da vidimo šta dalje” – rekao je Milojević i dodao da trenutno nema zainteresovanih investitora, ali da se nada da će se oni pojaviti.
Dve moguće opcije
Studiju je izradilo preduzeće Radis iz Banje Luke, a predviđene su dve opcije- izgradnja novog bloka instalisane snage 350 MW sa predviđenim radnim vekom od 25 godina (uz mogućnost produženja do 40 godina), ili revitalizacija postojećeg bloka koji bi mogao raditi do 2035–'36. godine.
Petar Marković, izvršni direktor preduzeća, istakao je da su rezerve uglja dovoljne za najmanje 25 godina rada. Ipak, problem predstavlja loš kvalitet lignita, čija je prosečna kalorijska vrednost ispod 7.000 kJ/kg. Zbog toga je planirana izgradnja pogona za prečišćavanje uglja tehnologijom X zraka, koji bi trebalo da počne sa radom naredne godine i da poveća kalorijsku vrednost na oko 9.000 kJ/kg.
Posao izgradnje postojenja za oplemenjivanje uglja X zracima je direktnom pogodbom zbog hitnosti, dobio “Termograding” iz Gacka. RiTE Gacko nije imao para za ovu investiciju pa je finansira ERS, a koštaće 82 miliona maraka.
CO₂ takse i tržišna (ne)konkurentnost
Na raspravi je pomenuto i da od naredne godine počinje primena taksa na emisije CO₂ za postrojenja koja koriste neobnovljive izvore energije, što bi, po mišljenju učesnika, moglo dodatno ugroziti konkurentnost domaćih termoelektrana.
Ipak, Milojević smatra da su bazična postrojenja ključna za energetsku stabilnost:
“Zemlje koje su nekada izvozile struju i prešle na obnovljive izvore energije, sada su postale uvoznici“, rekao je
Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu izneo je kritike na račun nadležnih institucija, ocenivši da stanje na terenu ne prati propisane standarde:
“Otvaraju se novi rudnici, a bez ikakvog praćenja ekoloških parametara. Zagađuju se vazduh, voda i zemljište, a inspekcije ignorišu prijave građana“, rekao je Ostić.
On je dodao da su termoelektrane veliki zagađivači i podsetio na primer Ugljevika, gde, prema njegovim rečima, 25% stanovništva ima kardiovaskularne probleme, što se povezuje sa visokim nivoima sumpor-dioksida.
Studija vs. stvarnost
Dok se u studiji poštuju svi ekološki standardi, učesnici su ukazali na razliku između dokumentacije i realnog stanja. Mirjana Kos, viša stručna savetnica za zaštitu vazduha u Ministarstvu ekologije RS, izjavila je da je kvalitet vazduha u Gacku trenutno dobar, što pripisuje i ruži vetrova, ali i sistemu monitoringa.
Za nju je u očuvanju kvaliteta vazduha ključna uloga jedinica lokalne samouprave i inspekcija koje treba da reaguju dodajući da se mnogo govori o zagađenju termoelektrane, dok se zagađenje individualnih ložišta zanemaruje.
Produženje roka za javni uvid
Javnoj raspravi prisustvovali su i predstavnici Ministarstva za ekologiju RS kao i opštinskih odeljenja za urbanizam i inspekcijske poslove.
Javni uvid u nacrt studije moguć je do 18. juna, ali će, kako je izjavila Marija Nikolić, viša stručna saradnica u Ministarstvu za životnu sredinu, rok biti produžen zbog obaveze pribavljanja mišljenja susednih država. Do sada je jedino Crna Gora izrazila interesovanje za uvid u dokumentaciju.
“Loš kvalitet uglja.” Ha, ha, ha. Ima u narodu onaj vic “da lošem ——-!”
To sve govori koli su ozbiljni sa ovom poslom.
Sve je to, opet što bi narod rekao, “trla baba lan, da joj prođe dan.”