Balkanski špijun je u nedelji iza nas dobio svoju modernu, takoreći banjalučku verziju. Umesto Ilije Čvorovića glavnu ulogu igra đurica, direktan potomak Đure, odlučan da spreči napredak i zabrani svako okupljanje pristojnih i pametnih.
„Uvidom u objave zmaja na društvenim mrežama, razgovorom sa uvaženim predstavnicima navijačkih grupa, analfabeta i ostalih reprezentativnih primeraka podzemlja i polusveta, zaključujem da su studenti prevršili svaku meru. Kultura i obrazovanje neće proći dok se ja ovde nešto pitam“, rekao je đurica i sve to sročio u saopštenje, što je odlična stvar kad se jednom bude ocenjivalo šta je i kako radio u službi.
Živimo u takvom entitetu gde se, što bi Domanović rekao, oseća zadah ustajale vode. Nekadašnji povetarac sada je toksični gas koji davi svakog koga stigne, a prošle nedelje je to bio izvesni mate koji nije mogao da mu utekne.
„Šta ću, jadan. Vidiš da ne mogu da trčim. Uostalom, sve i da mogu, ne bih daleko. K'o da se ja pitam ko će mi doći u emisiju. Samo se smenjuju – željka, savo, radovan, mile, pa opet u krug. Kažu – platili smo te i ima da ćutiš. Ne bih ja, ali moram“, tvrde neki da je crni mate pod stare dane kukao spremajući se prošle nedelje za još jedno ponižavanje pred kamerama. Jer, onaj ko mu je bio gost voli da ispadne glavni baja pred kamerom, da zagalami, uvredi.
„U tom slučaju, pravim se da mi ništa nije, a daju mi i bonus ako uspem da se osmehnem kad on zamahne“, kleli su se neki iz režije da im se poverio.
„Pobedio sam i sad mogu šta mi padne na pamet“, prepričavali su mi šta je bilo oni koji su imali želudac da gledaju izliv baje na mata.
Raspoređivao je, pretio, hvalisao se i širio po studiju. Imao je poruku za Sarajevo: „Da mi skinete zabranu, inače ću ostaviti željku i stašu u blokada modu.“
Za zaposlene u Vladi: „Ne vole vas ljudi, moraćete više po šatorima i da pevate. Ako niste stručni, bar možete da budete prosti jer naš narod to voli. Vidite mene“, kunu se da je rekao.
Za studente iz Srbije: „Nemate ovde šta da tražite. Ne trebaju nama te vaše ideje o pravdi i ravnopravnosti. Mi smo ovde naučili da se baja sluša i da se niko ne buni. Jer, ko se buni, biće van sistema i to vam je tako. Bolje je da me ne ljutite sad kad su svi legli na rudu, a ja dobio glasova kao nikad. Tolike novce sam im uzeo da platim slikanje u Beloj kući, a oni i dalje ludi za mnom. Vole ljudi kad ih gazim, je l’ tako, mato?“, širio se baja sad kad i donald od njega prepisuje.
„Uvek sam bio avangarda. Jesi videla da je i on penzionerima dao 100 dolara da glasaju za njega? Kad sam ja to počeo“, hvalio se baja.
Iza njegovih leđa, tačnije, pod budnim mu kurijim okom, što će reći igorom, odvijao se medijski pritisak na pericu i luku. Đavo bi ga znao da li je upaljeni alarm u elektroprivredi samo način da se još para prelije u privatne, čuj mene, lobističke, džepove ili je zaista vreme da se sveća upali za elektroprivredu.
Tek, veći deo nedelje su ova dva vrla menadžera prozivana za kolaps u sektoru. Ugljevik ne daje znake života, a suša je takva da je hidro potencijal na postelji. U završnici smo čuli da je možda i sam luka pustio buvu da će im biti bolje tek kad struja poskupi za 50 odsto. Onda su rekli da neće poskupeti. Msm, neće toliko. I nekad će kasnije. Imali smo sreću, kažu, što su toliko sposobni pa nam daju ispod svake cene. Da neko drugi vodi elektro sektor, struje možda ne bismo ni imali.
Čini se da je igorova snaga nedovoljna i da su perica i luka izdržali ovo drmanje fotelje, da ne kažem kaveza.
„Kume, u našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov i drm“, imao je predlog savo koji možda i više od đurice na Đuru liči.
„Džaba kad oni u lov ne idu. Moramo menjati taktiku, kume“, rekao je tatin premijer.