U rudniku lignita u Gacku je i ove godine skromno obeležen 17. decembar – Dan rudara. Praznik, a i kraj godine su dobri povodi da se kratko sumira učinak ove radne jedinice.
Prema podacima koji su iz Uprave preduzeća dostavljeni Radio Gacku, za jedanaest meseci plan proizvodnje jalovine je ostvaren sa 91%, a uglja sa 95%. Ono što informacija ne sadrži su konkretne količine otkopane rude i jalovine. Uprava je namerno izostavila te detalje budući da oni ukazuju na to da rudnik proživljava svoje krajnje neproduktivne dane.
Uglja jeste bilo dovoljno za rad termoelektrane koja je zbog kapitalnog remonta bila tri meseca u zastoju. U tom smislu je misija ostvarena.
Međutim, ono što je pravi pokazatelj perspektive rudnika je proizvodnja otkrivke koja će do kraja godine biti oko 4,8 miliona kubika. Poredeći sa 2015. godinom, kada je sa manje opreme iskopano 7,3 miliona kubika sopstvenom mehanizacijom, jasno je da u gatačkom rudniku nešto ozbiljno ne štima.
Radnici sa kojima smo razgovarali uglavnom ne žele javno da govore o tome. Kažu da se ništa ne može promeniti, a sebi mogu napraviti problem u iovako krajnje narušenim međuljudskim odnosima.
“Mislim da je rudarstvo trenutno na najnižoj grani od kada se udarilo krampom u gatačkom polju”, kaže jedan od njih uz opasku da korist od rada RiTE Gacko mnogo više imaju stranke na vlasti nego ljudi koji žive u Gacku.
[stextbox id='naslov’ caption='Tradicionalni partner’]
Kovanicu “tradicionalni partner” je pre dve godine iskoristio Milorad Dodik kada je kao predsednik RS ohrabrovao Menadžment RiTE Gacko da ignoriše Zakon o javnim nabavkama i drektnim sporazumom angažuje preduzeće “Termograding” na otkopavanju otkrivke.
[/stextbox]
“Ma, nema se šta slaviti. Svi su svesni, iako mnogi neće da priznaju, da se ovde čeka nešto dok polako propadamo. Da li će rudnik pripasti nekom od “tradicionalnih” partnera ili je nešto drugo po sredi, ne znam. Ali mogu samo da kažem da za rad i proizvodnju nema zainteresovanih. Rukovodioci retko silaze u rudnik, BTO sistemi su u kolapsu, a radnici bez motiva”, opisuje stanje rudar sa višedecenijskim iskustvom i dodaje da je situacija takva da su srećni što su plate još uvek redovne.
O finansijskim efektima poslovanja ne znamo ništa budući da kvartalni izveštaji nisu objavljeni. Poslednji revizorski izveštaj za 2018. godinu ukazuje da rad RiTE Gacko u potpunosti zavisi od pomoći Matičnog preduzeća ERS koje je i samo na lošem finansijskom glasu pošto ni jedna banka ne želi da kreditira Elektroprivredu ukoliko se kao garant ne pojavi Vlada.
Što se samog rudnika tiče, za termoelektranu se dovoljne količine uglja obezbeđuju zahvaljujući pre svega eksploataciji iz tzv “povlatne zone”. To je sloj uglja koji se nalazi na maloj dubini do koga je jednostavno doći. Problem je u tome što se, u momentu kada on nestane, koeficijent otkrivke drastično povećava, a samim tim i cena proizvodnje.
Da li menadžment RiTE ima neki plan za budućnost, nije nam poznato. Mada pitanja redovno šaljemo, “Direkt” se i dalje nalazi na crnoj listi. Naši upiti se ignorišu, a onemogućen je pristup našem portalu sa računara ovog preduzeća.
Na žalost Uprave RiTE Gacko, pomenuti potezi nisu ti koji će popraviti stanje u rudniku i uneti boje u sumornu sliku koju preduzeće sada pruža.