U šest opština istočne Hercegovine tokom 2025. godine zabeleženo je 509 zahteva za ostvarivanje prava na pomoć za opremu novorođenčeta, pokazuju podaci Fonda za dečiju zaštitu Republike Srpske. Iako se ne radi o stvarnom broju rođene dece, već o broju podnetih zahteva, ove brojke potvrđuju da se u istočnoj Hercegovini godinama beleži nizak nivo nataliteta i da nema mnogo nade za demografski oporavak.
Iz Fonda naglašavaju da pravo na pomoć nije automatsko, te da deo roditelja nikada ne podnese zahtev, dok je rok za prijavu godinu dana od rođenja deteta. Zbog toga su podaci za 2025. godinu metodološki „otvoreni“ i statistički još uvek nepotpuni.
Ipak, pregled podataka za prethodnih pet godina jasno ukazuje na dugoročan trend. Ukupan broj zahteva u istočnoj Hercegovini kreće se između 500 i 580 godišnje, bez značajnih oscilacija koje bi upućivale na demografski oporavak.
Najviše zahteva i dalje dolazi iz Trebinja, jedinog grada u ovom delu Hercegovine, gde se broj prijava godinama kretao oko 280, ali je u 2025. zabeležen pad na 227.
Pad broja zahteva beleži i Gacko – sa 72 u 2023. godini, na 55 u 2025.
Ljubinje je posebno ilustrativan primer demografske krhkosti: nakon 36 zahteva u 2024. godini, tokom 2025. evidentirano ih je svega deset.
Berkovići već godinama ostaju na jednocifrenim brojkama, dok Bileća pokazuje oscilacije, ali bez jasnog i stabilnog rasta.
Nevesinje jedino blago odstupa od regionalnog proseka. Nakon pada broja prijava između 2021. i 2023. godine, u poslednje dve godine beleži se rast – sa 92 zahteva u 2024. na 99 u 2025. godini.
Iz Fonda za dečiju zaštitu upozoravaju da poređenje podataka za 2024. i 2025. godinu nije u potpunosti relevantno, jer roditelji dece rođene u 2025. godini mogu podneti zahtev sve do kraja 2026. godine. Ipak, čak i uz tu rezervu, zbirni podaci ukazuju da izreka da Hercegovina ceo svet naseli, a sebe ne raseli, više ne važi.
Demografi već godinama upozoravaju da na razmere depopulacije ne utiče samo pad broja rođenih nego i odlazak mladih i ubrzano starenje stanovništva.
Podaci Fonda za dečiju zaštitu, iako parcijalni, potvrđuju da istočna Hercegovina spada među demografski najugroženije oblasti u Republici Srpskoj. Stručna javnost već duže vreme apeluje na donosioce odluka da se, ukoliko još uopšte ima nade, negativni trendovi mogu preokrenuti samo sistemskim i dugoročnim merama.