“Sve je otišlo u Honduras”, ukratko je ono gde smo sad. I dok su se u pesmi trudili da u svojoj propasti sačuvaju dostojanstvo, danas od toga nema ništa. Razumljivo, bio je to neki fini svet pitomih 80-tih, dok danas polusvet daje takt podivljalom društvu. Ono što sada vidimo su reakcije zaposednutog društvenog organizma kojim caruju paraziti.
Ako nešto uprskate tokom vikenda, eto u ponedeljak Srne da izvadi fleke. Tako se već prvog dana sedmice peglalo korišćenje helikoptera u stranačke svrhe pričom o blizancima iz Trebinja koji su transportovani za Beograd. Ako Helikopterski servis čini tako dobra dela, šta fali ako malo zgreši sa Dodikom ili Cecom? Zar treba da tražimo trun u helikopterskom oku?
Bilo je i onih koji se nisu bavili trunjem, ali jesu penom. Bivši ministar Mektić, ničim izazvan, potpuno nepripremljene pratioce svojih naloga je iznenadio gracioznim skokom u penom ispunjenu reku. Ako. Zaslužio si taj sladak život, dragi ministre koji saosećaš sa tegobom i teskobom onih koje predstavljaš. I treba da se razonodiš i to uživanje na sve kadiluke razašalješ. Jerbo je i nama nekako toplo oko srca kad vidimo da je tebi lepo.
Inače nam ide sve po loju, a posebno novovaspostavljenim direktorima RAK-a I SIPA-e. Oni su pravi primer da su pravila službe, etički i profesionalni standardi precenjene kategorije. Jer, tek kad ih bacite pod noge, za vas počinje uspon u karijeri. I zamislite tu sreću da ste glavnokomandujući onima koji su vas do juče kažnjavali. Sad će biti kao kod Orvela: Rat je mir, a neznanje je moć. Ko se ne uklapa u nova pravila, može odmah da se besi. Ili seli, ako ga ko hoće u ovo doba korone.
Svojih pet minuta je prošle sedmice imao i izvesni Pero, savetnik trećine predsednika BiH. On je iz prve ruke, kao neko ko je upućen u lik i delo, potvrdio da Baja sa čašću nema ništa iako neki sarajevski elementi žele da ga povežu sa tom groznom stvari. I sam Baja se potom oglasio rekavši da ima vere u Vučića i njegovu odbranu Kosova i da bi, da se on pitao, još žešće udario po demonstrantima, jerbo, šta će nam narod koji se buni. Nama trebaju neki zahvalni i Bajabojažljivi ljudi.
I inače, protekle sedmice kao da su umesto jula vrućine u glavu opaučile neke javne ličnosti, pa je Čeda reketom isprašio vlasnika klinike, glumac kursadžija uhvaćen sa heroinom (logično, “Kursadžije” samo drogiran možeš da podneseš), Đoković podešavao čakre na piramidama, a potom na Jahorini . A za sve to vreme korona je toliko podivljala da nas je prebacila na sve crvene liste. Da nismo na repu dešavanja uveravali su i sa ove i sa one strane Drine. Prvi smo u redu za inekciju koja samo što nije.
Baja je još od onomad osećao da će nam doći iz Rusije, ali se odatle za sada očekuje samo imunitet za socijaliste. Preko Ivice širi se na Pericu. I ne postoji taj greh koji će opstati nakon ubrizgavanja seruma političke dugovečnosti iz Rusije.
U međuvremenu, u izolaciji je pola predsedništva i takoreći obe Vlade. Život, uprkos tome, nije stao. Možda je to znak da se i bez Vlada može?