Milioni žena u SAD izgubiće zakonsko pravo na abortus, nakon što je Vrhovni sud poništio presudu od pre 50 godina kojom je u čitavoj državi legalizovan prekid trudnoće.
Sud je poništio presudu u slučaju Rou protiv Vejda, nedeljama nakon što je procurio dokument koji je nagovestio ovakahv ishod.
Presuda će promeniti pravo na abortus u Americi, a pojedine države sada mogu da zabrane postupak, prenosi BBC na srpskom.
Očekuje se da će polovina američkih država uvesti nova ograničenja ili zabrane.
Džozef Bajden, američki predsednik, osudio je preusudu i poručio da će ženama iz država u kojima su sada na snazi ograničenja za abortus moći slobodno da putuju u druge delove zemlje da bi im bila prekinuta trudnoća.
Posle presude Vrhovnog suda, 13 saveznih država je već usvojilo takozvane zakone o pokretanju koji će automatski zabraniti abortus.
Neke druge će verovatno brzo usvojiti nova ograničenja.
Misuri je postao prva američka država koja je zabranila abortus posle presude Vrhovnog suda.
Ukupno se očekuje da će pristup abortusu biti prekinut za oko 36 miliona žena u reproduktivnom dobu, prema istraživanju Planned Parenthood (Planirano roditeljstvo), zdravstvene organizacije koja izvodi abortuse.
Vrhovni sud je razmatrao slučaj Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije, koji je osporavao zabranu abortusa u Misisipiju posle 15 nedelja.
Sud je sa šest glasova za i tri protiv presudio u korist države, suštinski okončavajući ustavno pravo na abortus.
„Stoga smatramo da Ustav ne daje pravo na abortus… i da se ovlašćenje za regulisanje abortusa mora vratiti narodu i njihovim izabranim predstavnicima“, navodi se u delu presude.
Odluka Vrhovnog suda da preinači sopstvenu odluku, što je vrlo retko, verovatno će pokrenuti političke bitke kakve Amerika nije videla još od borbe za ukidanjem ropstva, kada su države bile podeljene na dve naizgled nepomirljive strane.
Vrhovni sud je preoblikovan za vreme mandata predsednika Donalda Trampa imenovanjem trojice sudija i nazvan je najkonzervativnijim u modernoj istoriji SAD.
Šest od devet aktuelnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a ostalu trojicu demokratski.
Guverneri nekoliko država koji pripadaju Demokratskoj stranci, među kojima su Kalifornija, Novi Meksiko i Mičigen, već su ranije najavili predlog da se u njihove ustave uvrste odredbe o pravu na abortus ako presuda u slučaju Ro protiv Vejda bude poništena.
U velikom i značajnom slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, Vrhovni sud je sa sedam glasova prema dva presudio da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno američkim ustavom.
Presuda je dala Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, ali je dozvolila ograničenja u drugom tromesečju i zabrane u trećem.
Ali decenijama posle ovog slučaja, u više od 10 američkih država donošene su presude koje su značajno ograničavale pravo na abortus.
Samo 2021. godine uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 preraslo u zakone.
To je više nego bilo koje godine u poslednjih pola veka.
Smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene – za koje je već veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće.
Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus – 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi.
Crni Amerikanci imaju najveću stopu abortusa – 27 od 1.000 žena uzrasta od 15 do 44 godine.