Urednici i novinari medija koji posluju u okviru medijske grupe Adria News Network (ANN) sa kojima smo razgovarali – nisu optimistični. Naprotiv. Mnogi od njih veruju da će uskoro morati da potraže novi posao – ili zbog toga što će biti otpušteni / marginalizovani, ili zbog toga što jednostavno neće želeti da rade u glasilima koja će biti „produžena ruka sumnjivog kapitala povezanog sa politikom“, odnosno koji će do kodeksa novinarstva i profesionalne odgovornosti držati koliko do gladi u Africi.
Piše: Nedim Sejdinović/Media.ba
Kažu, način na koji je promptno, za tri dana, u svojevrsnom blitzkriegu, Alpac Capital, kupac ove mreže, smenio direktore svojih medija u regionu – jasan je znak kuda stvari idu. Bez obzira na tvrdnje „alpakovaca“ da će urednička politika ovih medija ostati u rukama urednika i novinara. I bez obzira na to što tvrde i da ugovor o prodaji „sadrži zaštitne mehanizme uredničke nezavisnosti, razdvajanje komercijalnih i uredničkih interesa i nezavisno savetodavno telo“.
Nadati se da su anticipacije naših sagovornika ipak pogrešne, jer alternative baš nešto i nema. U Srbiji je ogromna većina medija pod neprikrivenom kontrolom režima Aleksandra Vučića: bave se kreiranjem paralelne stvarnosti i progonom političkih neistomišljenika. ANN novinari će u njima pre dobiti batina nego posao, čak i kada bi hteli da rade u njima. Ako i mediji ANN izgube profesionalni i kritički ton, kako neki predviđaju, mrak će biti baš gust. Kaže poslovica da je on najgušći pred zoru, ali znamo za države u kojima nikada nije svanulo, bar kada je reč o medijskoj svetlosti.
Elem, ako novinari televizija i portala N1 i Nove, dnevnika Danas i Nova te nedeljnika Radar budu hteli da se bave ozbiljnim novinarstvom van svojih kuća – preostaće im tek nekoliko istraživačkih centara, jedan i po nacionalni nedeljnik i nešto lokalnih glasila, pre svega portala. I to bi bilo to. Ne treba naglašavati da većina ovih medija zavisi od zapadnih fondova koji su sve škrtiji i zahtevniji, odnosno da se po pravilu ti mediji nalaze na rubu nestanka, pošto im je onemogućeno normalno poslovanje, odsečen pristup i državnim i privatnim novcima.
Sreća u nesreći
Sreća je u nesreći pa nije realizovan projekat United medije (preteče ANN) kojim je pre nekoliko godina ova kuća pokušala da u svoj portfolio uvrsti veliki broj nezavisnih lokalnih portala u Srbiji. Inače bi, ako bi se crne slutnje ostvarile, jednim udarcem bile pobijene bezmalo sve nepoćudne muve koje zuje okolo i nerviraju vlastodršce.
Sudeći po društvenim mrežama, građani nisu nešto baš preterano uzbuđeni zbog najnovijih događanja na medijskoj sceni Srbije i celog regiona. Veruju da će medijske praznine biti popunjene društvenim mrežama. Nešto baš i ne iskazuju znanje o tome kakav je značaj i kako funkcioniše profesionalno novinarstvo. Vazda je ono predstavljalo sistem putokaza u kompleksnom i sve kompleksnijem svetu u kojem živimo. A koji treba približiti i rastabiriti tzv. običnom čoveku. A to, je li, košta, ozbiljan je to posao. Teško da će neki post ili video-klip moći da zameni ozbiljan istraživački i analitički rad. A čak da je i tako, da društvene mreže mogu zameniti novinarstvo, ko garantuje da neki autoritarni režim neće krenuti da uređuje internet u skladu sa svojim potrebama? Primera je bezbroj, istočno od nas.
Što se tiče drugih zemalja u našem dragom regionu u kojima posluje ANN, situacija je nešto bolja nego u Srbiji. Ali ako su tačne sumnje koje ovih dana dolaze i odavde i iz inostranstva, od profesionalnih organizacija i medijskih eksperata, da preuzimanje ANN predstavlja politički projekat kojim će biti izvršen udar na medijsku profesiju i pravo građana da budu kvalitetno informisani, i za novinare koji drže do svog zanata u tim zemljama biće to snažan udarac. Pogotovo za Bosnu i Hercegovinu, koja se nije ni počela oporavljati od gašenja Al Jazeere i USAID-a, koji je u ovoj zemlji ulagao ozbiljna sredstva u medijsku sferu.
Uglavnom, ukoliko se zadesi loš scenario, veliki broj sjajnih urednika i novinara u Srbiji i celom regionu, koji se trude da rade u javnom interesu, odnosno da budu u službi građana, ostaće bez posla sa ne baš velikom šansom da ga ubrzo pronađu. Ipak, koliko god to tragično samo po sebi bilo, još veća se nesreća krije u tome kakve to grozne posledice ostavlja na ovdašnja društva i države, kada potpuno „izdominiraju“ novinari koji svoju profesiju doživljavaju kao uslužnu delatnost finansijskim i političkim moćnicima.
Razlozi za strepnju
Nije samo blic-smena direktora regionalnih ANN medija – izvedena bez najave kako se to radi u tzv. neprijateljskim preuzimanjima – razlog za sumnju da će uređivačka politika biti „upodobljena“ interesima novih vlasnika, ali i nekih političara koje bismo hladno mogli da proglasimo neprijateljima svih, pa i medijskih sloboda. Zapravo je signala toliko mnogo da nije čudno što su se kod profesionalnih organizacija i medijskih eksperata upalili svi alarmi koji upozoravaju na opasnost. Teško ih je sve pobrojati, ali hajde da pokušamo.
Podsetimo da je Euronews, koji je danas gotovo u potpunosti (97,6 odsto) u vlasništvu Alpac Capitala, dok preostalih 2,4 odsto zajedno drže ADMIC iz Abu Dabija, marokanski javni servis SNRT i malteški PBS), nastao kao panevropski projekat iza kojeg su stajali javni servisi EU. Osnovan je 1993. godine i do 2015. godine je bio većinski u javnim rukama. Tu negde kreće globalna pomama koja tvrdi da mediji u privatnim rukama omogućavaju bolju zaštitu uređivačke politike, pa Euronews prelazi u privatne ruke, bar većinski deo. Prvo se kao glavni vlasnik pojavljuje egipatski milijarder Naguib Sawiris, pa je onda tu i američki NBC, da bi sedam godina posle, 2022. godine, vlasnik ovog medija postao portugalski investicioni fond Alpac Capital (88 odsto). Nakon Alpacovog ulaska, evropski javni emiteri napuštaju vlasničku strukturu. Među njima su bili France Télévisions, RAI, RTBF i švajcarski SRG SSR. Do 2023. Alpacov udeo raste na 97,6 odsto. Izlazak javnih emitera iz vlasničke strukture bio je znakovit.
Privatni vlasnici zapravo trguju imenom Euronews, s obzirom na to da veliki broj građana koji ne prati medijske zavrzlame, veruje da je to televizija iza koje još uvek stoji EU, a ne privatne kompanije kojima mediji služe i za dostizanje nekih ne baš uvek principijelnih ciljeva. Koliko drži do evropskih standarda, Euronews je pokazao time što je nedvosmisleno učestvovao u kršenju zakona prilikom otvaranja televizije u Srbiji. Naime, Euronews Srbija je pokrenut kroz partnerstvo sa državnom firmom Telekom Srbija, iako su zakoni ove zemlje tada striktno zabranjivali državi i državnim firmama da budu vlasnici medija. Kolika je magična reč imena Euronews, pokazuje činjenica da su na otvaranju ove televizije, 2021. godine, uprkos bezakonju, prisustvovali i neki opozicioni prvaci, a da su samo retki reagovali na ovo.
Televizija je otpočetka podsećala na umivenu verziju režimskih glasila: ciljna grupa su joj bili građani koji su zgađeni primitivnom režimskom propagandom, a istovremeno nisu pratili N1 i Novu, što zbog toga što je vlast ove televizije proglasila opasnim neprijateljima društva, što zbog toga što im jednostavno one nisu bile dostupne, jer su ih dve godine ranije neki kablovski operateri, među kojima i dominantni državni Telekom, uklonili iz ponude, iz evidentnih političkih razloga.
Kako stvari stoje sa uređivačkom politikom medija koju predvodi Alpac, mogli smo na delu da vidimo krajem 2024. i tokom 2025. godine. Globalni Euronews je, prema nekim izvorima, bio nezadovoljan činjenicom kako Euronews Srbija izveštava u kontekstu građansko-studentskih protesta. Zbog toga dolazi prvo do smene direktora i glavnog urednika, a nakon izvesnog vremena dolazi i do brojnih drugih otkaza neposlušnim novinarima, snimateljima i drugim zaposlenima. Potonje se desilo u junu 2025. godine, isto kao blitzkrieg, a onda mesecima kasnije drugi novinari koji drže do dostojanstva profesije počinju da napuštaju ovu medijsku kuću. Lice televizije više nije umiveno.
Uloga Orbana i Vučića
Naveli smo kako stvari izgledaju u praksi, i šta bismo mogli da očekujemo, ali hajde da se podsetimo još nekih razloga za zebnju. Alpac Capital 2022. godine postaje vlasnik Euronewsa, njegovih medija i brenda, a 88 odsto kapitala plaća 170 miliona evra. Zahvaljujući istraživanju medija Direkt36, Le Monde i Expresso, znamo da je bar trećina akvizicije imala veze sa Mađarskom, odnosno tadašnjim režimom Viktora Orbana, koji je sve drugo osim ljubitelj medijskih sloboda i profesionalnog novinarstva. Deo novca je naime obezbedio mađarski državni Széchenyi fond (45 miliona evra), a najmanje još 12,5 miliona evra došlo je preko kompanije New Land Media u vlasništvu Gyule Balasija, važnog poslovnog čoveka Orbanovog režima. Istraživači su došli do internog dokumenta Széchenyi fonda u kojem se navodi da je cilj ulaganja bio, između ostalog, „ublažavanje levičarske pristrasnosti“ u novinarstvu.
Alpac je inače suvlasnik velike mađarske tehnološko-telekomunikacione grupe 4iG, koja je tokom vlasti Viktora Orbana zaradila ogromne novce zahvaljujući državnim poslovima i akvizicijama strateške infrastrukture. Reuters je opisuje kao kompaniju politički povezanu sa Orbanovim sistemom; vlada Petra Magyara je pre nekoliko dana naredila reviziju svih državnih ugovora sa 4iG, uključujući i ogromni okvirni ugovor sa Ministarstvom odbrane vredan više od 3,5 milijardi evra.
Dobra je vest i to što nova mađarska vlast u saradnji sa velikim međunarodnim kompanijama za finansijske istrage, proverava Balasijeve kompanije i imovinu, među kojom se nalazi i investicija povezana sa kupovinom Euronewsa. Pretpostavka je da će uskoro na red provere doći i Széchenyi fond. Istrage bi možda mogle dati odgovore na pitanja iz kojih su još izvora pristigli novci za Alpacovu kupovinu Euronewsa, kao i dati naznake kakva je uloga Srbije i Aleksandra Vučića u celoj ovoj priči. Naime, Orban i Vučić su politički blizanci, imali su veoma razgranate poslovne veze, pa su možda uvezani i u ovom „biznisu“. Vučić je odavno najavio promene u vlasništvu medija nekadašnje United grupe, predstavljajući se praktično kao čovek koji je učestvovao u pripremama tih promena. Osim toga, više puta je ponavljao kako mu je otac Pedra Vargasa Davida, osnivača Alpaca i novog direktora balkanskih ANN medija, blizak prijatelj. Pedrov otac Mario je, inače, bio dugogodišnji savetnik bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana. Pre neki dan je Vučić, na svoj način, slavodobitno najavio promenu uređivačke politike medija ANN.
Ubrzavanje procesa
Interesantno je da je Alpac požurio da smeni direktore svojih medija na Balkanu iako transakcija kojom postaje vlasnik ANN-a još nije realizovana u potpunosti. Prema ugovoru o kupoprodaji – u koji je portal Raskrikavanje imao uvid – ona ne može biti završena dok ne budu ispunjena tri uslova: odobrenje nadležnih tela za zaštitu konkurencije u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, saglasnost luksemburškog Ministarstva za medije, telekomunikacije i digitalnu politiku na promenu kontrole nad kompanijom, kao i završetak predviđene reorganizacije vlasničke strukture. Luksemburško regulatorno telo još nije odobrilo transakciju kojom Alpac Capital preuzima medijski biznis United grupe, a crnogorski Privredni sud je privremenom merom zaustavio promene koje bi omogućile prenos većinskog udela United grupe u Televiziji Vijesti zbog spora sa manjinskim akcionarima. Naime, manjinski akcionari su kupoprodajni ugovor obogatili zaštitom uređivačke politike, pa će biti interesantno kako će se spor završiti. Žurbu Alpaca neki dovode u vezu sa narednim izborima u Srbiji, odnosno kampanjom koja je praktično već započela. Da li je to tačno, videćemo vrlo brzo.
Dolazimo, na kraju, do još jednog razloga za strepnju, koja uveliko prevazilazi medijske okvire i tiče se hronično ranjivih međunacionalnih i međudržavnih odnosa u regionu. Ako se ispostavi da će Vučićeva vlast imati uticaj na kadrovsku i uređivačku politiku ANN medija, onda će to dakako imati reperkusije i na te odnose. Ovi mediji su, koliko-toliko, omogućavali regionalnu saradnju i neku vrstu međunacionalnog razumevanja (da su mogli više, mogli su), a možemo jasno da naslutimo kako će sve to izgledati ako se budu bar delom uređivali iz Vučićevog kabineta. U njegovim medijima dominantan je ultranacionalistički narativ s kraja osamdesetih i iz devedesetih: svi okolni narodi ništa drugo ne rade osim što smišljaju kako da napakoste Vučiću i Srbiji. Rat samo što nije ponovo počeo.
Režim u Srbiji od 2014. godine, kada je počela sa radom TV N1, medije nekadašnje United grupe proglašava neprijateljima države i društvu, oni podrivaju interese države i njenog omnipotentnog predsednika. Ti mediji su „tajkunski“, „CIA mediji“, poslednjih godina i „ustaški“, „šiptarski“ i šta sve ne. Logično: nekad spontano, a nekad evidentno organizovano, ovi mediji i njihovi novinari bivaju mete mrzilačkih kampanja i brojnih pretnji smrću. Na njih se i fizički nasrće. Kompaniji koja je stajala iza njih zagorčava se poslovni život na sve moguće načine, televizije se skidaju sa pojedinih distributivnih mreža, i svašta nešto još. I pored svega toga, njihov uticaj neprestano raste.
Podsetnik na BC partners
Znalci medijskih procesa još 2023. godine dojavljivali su nam da se u Beogradu vode „čudni“ razgovori između režima u Srbiji, predstavnika Orbanove vlasti i pojedinih vlasnika BC Partnersa, čiji je cilj „pripitomljavanje“ United medija. BC partners je kompanija koja je tada, pa sve do početka ove godine, vlasnik United medija.
Početkom 2025. dolazi do „čudnih akvizicija“ koje, preme mišljenju stručnjaka, nisu bile zasnovane na tržišnim principima, nego deluju kao da su deo nekog šireg političko-finanijskog aranžmana. United grupa, čiji je većinski vlasnik BC Partners, ugovorila je dve velike prodaje ukupne vrednosti oko 1,5 milijardi evra. SBB je za 825 miliona evra prodat grupi češko-emiratskom e& PPF Telecom, koja uspešno posluje u Srbiji, dok je državni Telekom Srbija za 652 miliona evra kupio NetTV Plus, satelitsko poslovanje Total TV/EON Sat i prava i licence povezane sa Sport Klubom na Zapadnom Balkanu. N1, Nova S i drugi United mediji tada nisu prodati i ostali su u sastavu United grupe.
Da u pitanju nije obična transakcija, potvrdila je medijska bomba: snimljeni telefonski razgovor generalnog direktora United grupe Stana Millera i generalnog direktora Telekoma Srbija Vladimira Lučića, kojeg su objavili OCCRP i KRIK. United grupa je potvrdila autentičnost snimka, a iz razgovora jasno proizlazi da se ne govori samo o poslovnim odnosima dve kompanije, već i o sudbini United medije i njenog rukovodstva. Te se jasno može naslutiti da je kum ovih kupoprodaja niko drugi nego Aleksandar Vučić, koji je, kako saznajemo iz ovog razgovora, o svemu ovome razgovore vodio i sa Nikosom Stratopulosom, predsednikom BC partnersa.
Sagovornici pominju predsednika Srbije i njegov zahtev da bude smenjena direktorka United medije Aleksandra Subotić. Miller Lučiću objašnjava da to ne može učiniti odmah i da najpre mora da smanji i razdvoji medijski deo kompanije u Srbiji. Ima tu još mnogo detalja koji ukazuju da je deo poslovnog dogovora da se ovi mediji ili uguše ili da značajno promene uređivačku politiku. Možda je baš objavljivanje ovog snimka, i žestoka reakcija koja je došla sa svih strana, zaustavila započeti proces. Neki tvrde da je BC partners odlučio da ne rizikuje svoj poslovni ugled gušenjem medijskih sloboda u Srbiji, pa se onda prešlo na plan B, na Alpac Capital, koji ne drži odveć do dobrog imidža. Podatak da je čitav paket ANN medija procenjen na samo 30 miliona evra otvara pitanje kako je cena formirana i u kojoj meri odražava njihovu tržišnu vrednost.
Manjinski vlasnici United grupe Dragan Šolak i Victoriya Boklag pokrenuli su u Londonu postupak tvrdeći da se prodaja medija sprovodi bez njihove saglasnosti i protivno akcionarskom ugovoru. Dakle, na prodaju medija Alpacu nije samo negativno reagovala stručna javnost i civilno društvo već postoji i ozbiljan unutrašnji vlasničko-korporativni spor oko načina na koji je sprovedena akvizicija.
Stvari neće ići baš tako lako
Sagledajmo do kraja i optimističnu stranu cele priče. Ako je ideja Alpaca da ovim medijima nametne uređivačku politiku koja nije u skladu bar sa elementarnim profesionalnim standardima, imaće velike otpore unutar redakcija koje su sastavljene od ljudi koji se neće tako lako predati i prodati. Možda nas neki i neprijatno iznenade, ali verujemo da ih neće biti mnogo. Važnije nego ikada je da novinari i urednici sada budu jedinstveni i solidarni.
Drugo, sumnju u namere Alpaca iskazale su brojne međunarodne institucije i organizacije, i svakako će ono što se dešava u ovim medijima biti predmet njihove velike pažnje, što novinarima i urednicima jeste važan oslonac. Treće, nadati se da će građani prepoznati značaj kritičkih medija i podržati njihove urednike i novinare.
Možda na kraju, donosioci odluka procene da bi im „gleichschaltung“ ovih medija doneo više štete nego koristi.