Iako bi se nekome sa strane moglo učiniti da je ključno pitanje za Gacko da li postoji i ko čini većinu u Skupštini opštine, stanovnicima je jasno da je to važno samo uskom krugu onih koji se takmiče za ulogu pomerača konaca u političkom i privrednom životu ovog mesta. Budući da života, ako izuzmemo poneki trzaj, gotovo da i nema, stanje u Gacku sve više podseća na crnohumorni film „Mrtav ‘ladan“, u kome akteri, svaki iz svog interesa, uporno glume da je deda živ.
Skupština u Gacku poslednji put se sastala 30. decembra prošle godine. Tada je usvojen budžet, a potpredsednik ovog doma, takoreći na guranje, proizveden u profesionalnog izvršioca. Bila je to još jedna žaba koju je progutao načelnik Vukota Govedarica kako bi obezbedio podršku DNS-a koja je, kako je vreme odmicalo, postajala sve skuplja.
Pre toga su, raskinuvši saradnju sa SNSD-om i priklonivši se SDS-u kako bi formirali većinu, osim mesta predsednika i sekretara Skupštine, dobili pravo da imenuju direktore u gotovo svim ustanovama. Pošto DNS nema kadrove koji bi ispunili uslove konkursa, za vršioce dužnosti direktora imenovani su oni kojima nije bilo neprijatno da bez referenci prigrle funkciju i platu koja uz nju ide. Bez znanja i autoriteta rukovodilaca, kvalitet rada i međuljudski odnosi u većini ustanova nastavili su da opadaju.
Ipak, to nikoga posebno ne uzbuđuje, jer opšti interes i dobrobit zajednice očigledno nisu prioritet. To potvrđuje i poziv DNS-a upućen SNSD-u i njima bliskom trojcu (SPS, Demos i Prva SDS).
„Teme su utvrđivanje platforme zajedničkog delovanja za oktobarske izbore i podrška kandidatima SNSD-a za inokosne funkcije“, stoji, između ostalog, u ponudi upućenoj bivšim partnerima.
Drugim rečima, ni pomena o tome kako pokrenuti Gacko, kako preuzeti odgovornost, opozvati načelnika ili makar ponuditi izlaz iz kolektivne apatije.
Jedini plan se svodi na to da nova većina, ukoliko se formira, sapliće načelnika – pod uslovom da on uopšte pokuša da preduzme bilo kakav korak.
Cilj je jasan: obezbediti što bolji izborni rezultat. A on se, kao i mnogo puta do sada, kupuje javnim resursima kojima raspolažu. Upravo je to bila tačka pucanja koalicije sa SDS-om. Kada su dobili kontrolu nad ustanovama, u DNS-u su počeli i sa zapošljavanjem. SDS je reagovao porukom da prvo zaposlenje znači i kraj saradnje uspostavljene u avgustu prošle godine.
U tom raspletu, Vukota Govedarica je najveći gubitnik. Za samo nekoliko meseci je prešao put od „moji su, ja sam ih birao“ do „ne želimo saradnju, neka pokušaju da se vrate odakle su došli“.
Uz to, izgubio je i poverenje birača koji su verovali da će njegov dolazak doneti više pravičnosti i transparentnosti. Izgubljeno je i vreme. V.d. mandati direktora su istekli, konkursi nisu raspisani, građevinska sezona je na pomolu, bliži se sredina mandata – a vidljivih rezultata nema.
Teško je verovati da će SNSD prihvatiti nelojalnog i prevrtljivog partnera koji im je pre samo nekoliko meseci okrenuo leđa i otišao za drugom (strankom prim. aut.). Ako se to i dogodi, biće posledica odluke „odozgo“ i potrebe da se iskoristi svako raspoloživo sredstvo kako bi se na oktobarskim izborima obezbedio što bolji rezultat.
Takav scenario najteže bi pao SPS-u, imajući u vidu da dve trećine DNS-a čine bivši odbornici te stranke i, što je još važnije, ljudi bliski Maksimu Skoku. Ipak, politička praksa pokazuje da ni ovakvi udarci nisu nepremostivi – opravdanje se, kao i mnogo puta do sada, lako pronalazi u „višem interesu“, jer su etika i politika odavno krenule svaka svojim putem, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
Kako god da se ova politička epizoda završi, teško da će doneti bilo kakvu stvarnu korist Gacku. Političke stranke i njeni lideri ga ne posmatraju kao mesto za život nego u njemu vide plen.