Kada su radnici pre godinu dana počeli da postavljaju nosače za solarnu elektranu na susednoj njivi, porodica Mastilović iz Avtovca kod Gacka je shvatila da bi im paneli došli skoro pod prozore. Od tada traje njihova borba sa investitorom i institucijama. Desko Mastilović kaže da su praktično na početku. Iako radovi ne napreduju, slučaj nije okončan.
Život u Avtovcu nadomak Gacka za porodicu Mastilović je do pre godinu dana bio baš po njihovoj meri. Sa rekom koja protiče ispred kuće, poljem koje se pruža iza i obiljem zelenila koje prija oku, bilo je to gotovo idealno mesto za porodicu. Dovoljno blizu Gacka za sve što im treba, a opet dovoljno udaljeni da ne dopire direktno zagađenje od termoelektrane.
No, sve se to promenilo kada su na susednu njivu, potpuno iznenada, došli radnici da postavljaju nosače za solarnu elektranu.
“Kao što vidite, ovo dole što je urađeno, urađeno je za tri dana. Posle ta tri dana krenuli smo u akciju, organizovali građansku inicijativu koju je Skupština opštine Gacko usvojila. Tom inicijativom smo tražili da se hitno obustave radovi i da se zabrani pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko radi izgradnje solarnih elektrana, ne samo ovde nego na teritoriji opštine Gacko”, priča Desko Mastilović.
Dodaje da je ta odluka objavljena i u Službenom glasniku čime je, ističe, potvrđeno da nije u suprotnosti sa drugim zakonima i da je postala obavezujuća za nadležne u opštini.
Ipak, time ovaj slučaj nije okončan niti je eliminisana opasnost da Mastilovići u komšiluku dobiju solarnu elektranu.
Odeljenje za urbanizam opštine Gacko odbija zahtev Etmaxa za izdavanje lokacijskih uslova, na šta iz ove firme ulažu žalbu. U nastavku procedure Ministarstvo poništava rešenje opštinskog odeljenja zbog proceduralnih propusta i nalaže ponovno odlučivanje, nakon čega se Etmaxu izdaju lokacijski uslovi.
Mastilović tvrdi da su u oktobru slučajno saznali da je opština ipak dala lokacijske uslove Etmaxu. Nakon niza peripetija, početkom decembra ulažu žalbu na koju još čekaju odgovor.
Prošle nedelje su im u Ministarstvu čak rekli da njihovu žalbu, koju je Odeljenje za urbanizam opštine Gacko trebalo da dostavi, nisu ni primili, pa su je građani poslali naknadno direktno Ministarstvu.
Mastilović smatra da javni organi, koji postoje da na lokalnom i državnom nivou zastupaju prava građana, u ovom slučaju ne rade za njih.
“Morali smo da angažujemo pravnu pomoć jer nismo mi pravnici da možemo da znamo te proceduralne stvari da bismo dobili tu pomoć”, ističe Mastilović.
Pomenuta pravna, savetodavna i svaka druga pomoć, kao i u slučaju borbe meštana u Nevesinju, nije došla od institucija nego iz nevladinog sektora.
Kada pravo ustukne pred interesom novca, odnosno investitora, dolazi do problema u međuljudskim, u ovom slučaju međukomšijskim odnosima.
“Ima pomalo trzavica. Neko ko ima svoju privatnu imovinu ima pravo da radi sa njom šta hoće i da je prodaje kako hoće. Ali postoji zakonska obaveza lokalne zajednice da uređuje prostor i određuje šta se gde može graditi.”, smatra Mastilović
Naglašava da je sve na njihovoj strani – i strategija razvoja i prostorni plan opštine Gacko, kao i skupštinske odluke, pa na kraju i Ministarstvo poljoprivrede koje je u dopisu iz novembra 2025. godine od svih načelnika i gradonačelnika u RS zatražilo da se poljoprivredno zemljište kao prirodno bogatstvo koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Promena namene može se vršiti samo na način definisan Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, jer je u poslednje tri godine izgubljeno više od tri hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, mahom za izgradnju fotonaponskih elektrana.
Mastilović objašnjava da na porodičnom imanju, u tih nekoliko kuća, žive i porodice njegovog brata, dva rođaka, kao i prve komšije – ukupno oko dvadesetoro, uglavnom maloletne dece.
“Mi tu uzgajamo povrće, imamo pomalo voća, a evo vidite gde su nam paneli došli – praktično iznad bašta i balkona. Dovode nas u situaciju da nemamo uslova za održiv život.”
Etmax je na ovom području planirao da od meštana otkupi oranice i izgradi devet malih solarnih elektrana.
Nekoliko kilometara dalje, prema jugu, firma SolarWin planira da na 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu izgradi veliku solarnu elektranu, o čemu je Direkt ranije izveštavao.
Stanovnici MZ Stepen protive se tim namerama, a u toku je prikupljanje potpisa kojim, nadaju se, žele da zaustave proces dodele koncesije.
Ono što im je zajedničko – bilo da se radi o Nevesinju, Avtovcu ili Stepenu – jeste želja da sačuvaju prirodu i poljoprivredno zemljište za buduće generacije, od kojih smo ga, kako kažu, samo pozajmili.
ojadili ovaj veseli narod na svaki moguci nacin pa sad kidisali i dusu da mu uzmu a njima tj.davolu je uvijek malo.Medutim narod nije mnogo bolje ni zasluzio sve dok ovakve bira da ga vode.
Pored onolikih stena i kamenjara po Hercegovini, ovi baš u livadu. Da čovek ne poveruje.