Na inicijativu firme SolarWin Ministarstvo energetike i rudarstva RS je objavilo poziv za izgradnju solarne elektrane u Gacku koji je otvoren do 11. februara. Stanovnici Mesne zajednice Stepen najavljuju da će se suprotstaviti scenariju po kojem bi investitor na pola veka panelima prekrio 204 hektara livada i pašnjaka i ugrozio njihovu egzistenciju.
„Sa ovog zemljišta, sa ovih parcela su generacije ljudi othranjene”, priča za Drekt Dejan Mandić, meštanin sela Pusto Polje dok nam pokazuje pašnjake i livade na koje su oko bacili investitori iz Banjaluke. “Tu ima ozbiljnih poljoprirodnih proizvođača, ljudi koji imaju po 200-300 ovaca. Mislim da se ovoga područja otkupi oko 400-500 hiljada litara mleka. Kad vi to pogledate, koliko to ljudima znači, koliko ljudi sa svojom proizvodnjom učestvuju u BDP-u, to su milionski iznosi”, objašnjava Mandić.
Panele treba postavljati u krš i kamenjar
“Imamo Hercegovinu koja je 80 odsto krš i kamenjar, a ovde dati 2 hiljade duluma, odnosno 2 miliona kvadrata zemljišta koje je nekad bilo obradivo, koje je bilo oranica, koje je koristilo Planinsko dobro (u bivšoj državi poljoprivredno preduzeće u Gacku (prim. aut.), to je mislim katastrofa”, ogorčen je Mandić zbog toga što se iz Banjaluke odlučuje da im se, zbog privatnog interesa investitora, oduzima zemlja predaka i potomaka.
“Mi smo danas ovde ugroženi, sutra će biti neko drugi. Pozvao bih narod da razmišlja, ne samo kad bude gotova stvar, nego da razmišlja kome daje poverenje, ko ga predstavlja, ko odlučuje o njegovoj sudbini. Tu je omladina koja planira život i može fino da se zaradi, shvatate. Ako imamo tri ili četiri domaćina koji imaju po 200 ili 300 ovaca, tu je na godišnjem nivou možda, što ja znam, od 600 do 800 jagnjadi. Tu je pola miliona maraka. Pa i to je prihod državi. Svaki taj litar mleka koji ide u mlekaru, na sve se plate i porezi. Sve je prihod državi. Ali ne, ovde se običan narod zapostavi. Ide su u interesu nekim tajkunima koji su do novca došli na neki način. Kako su došli nije bitno. A obični narod, niko ne vodi računa. Mislim da je to stvarno žalosno”, izričit je Mandić i poziva odbornike I vlast u opštini da zaštite interese meštana.
No, za sada lokalna vlast nije učinila ništa, čak nije došlo ni do razgovora sa načelnikom Vukotom Govedaricom, kaže Jevto Avdalović, predsednik Mesne zajednice Stepen ističući da su krajem decembra poslali dopis Kabinetu načelnika i Predsedniku SO Gacko tražeći da ih što pre prime zbog ozbiljnosti situacije i straha da bi im, ukoliko se realizuje ovaj projekat, egzistencija bila ugrožena.
“Nadamo se da neće doći do izgradnje ovih panela u našoj lokalnoj zajednici. Nije samo ugrožen Stepen, više je sela koja su ugrožena- od Stepena, Danića, Pustog Polja i Dobrelja koja ne pripadaju našoj mjesnoj zajednici. Tako da nadam se da će neko imati razumevanja za ove naše probleme”, priča Avdalović i dodaje da meštani nisu protiv solarnih elektrana, ali da one ne smeju da se postavljaju na poljoprivrednom zemljištu. Naglašava da će meštani, bez obzira na političku opredeljenost, biti jedinstveni.
“I nadam se da će nas primiti ova lokalna administracija ovde kod nas u Gacku, pošto je naša prva instanca za neku pobunu je lokalna administracija ovdje. Pa videćemo da nas oni upute putje šta dalje da radimo”, kaže Avdalović.
Lokacija na kojoj SolarWin želi da pravi solarnu elektranu je na području katastarske opštine Cernica, na udaljenosti oko pet kilometara od gacka, sa obe strane magistralnog puta Gacko- Bileća.
Koncesija na pola veka firmi bez radnika i prihoda
A priča o solarima u Gacku je počela krajem 2023. Godine kada je na sednici SO Gacko prethodni načelnik Ognjen Milinković najavio dolazak investitora, preduzeća SolarWin iz Banjaluke koji su namerni da grade solarnu elektranu uz magistralu Gacko- Bileća, na području sela Cernica kao i da otkupe zgradu nekadašnje kasarne u Avtovcu kako bi pokrenuli proizvodnju solarnih panela.
Na zasedanjima Skupštine opštine koja su usledila, predlagane su tačke kako bi se izmenili planski dokumenti I donele odluke kojima bi se omogućila najavljena investicija- da se na tom prostoru definiše industrijska zona, ali i uslovi pod kojima bi opština, uz simboličnu naknadu, ustupila imovinu investitoru.
Iz Ministarstva energetike i rudarstva RS su nam potvrdili da je rok za podnošenje prijava investitora produžen do 11. Februara.
Koncesija se daje na 50 godina, ali meštani strahuju da je mnogo duži period, a možda I bespovratno uništena zemlja sa koje proizvode hranu I obezbeđuju egzistenciju za svoje porodice.
Naime, što se solara tiče, mnogo je otvorenih pitanja, a jedno od najvažnijih je šta sa panelima kada im prođe vek trajanja koji je relativno kratak- 25-30 godina.
“Radi nekog pojedinca, radi verovatno nekog tajkuna ili nekoga koji je daleko od ovih prostora, koji je do novca došao na ovaj ili na onaj način, ugrožava se život ljudi koji žive generacijama na ovom prostoru“, poručuje Dejan Mandić pokušavajući argumentima da utiče na savest onih koji donose odluke.
Država nema plan kako reciklirati panele, ali se ne dvoumi kada raspisuje pozive na inicijativu firme koja za 2025. ima bonitetnu ocenu BBB- što ovu kompaniju svrstava u rizične sa rezultatom od 108 poena na skali od 420.
Prema zvaničnom registru poslovnih subjekata firmu je 2021. osnovao Veljko Vukelić, nema zaposlenih, ali trenutno ima tri vlasnika- Dragana Čigoju, Dragomira Menićanina i Hui Čena koji je i direktor. Od pokretanja firma nema prihoda niti zabeležene poslovne aktivnosti. U 2023. godini je imala oko 1,7 hiljada maraka rashoda, dok je 2024. godini je bila u minusu od 68,7 hiljada maraka.
Jedini dostupan broj telefona i dalje vodi do advokata Aleksića, koji je i ovaj put rekao da je firmu registrovao, ali da sa njenim vlasnicima odavno nema nikakav kontakt. Na pitanje da li ga zovu novinari, kratko je odgovorio:
„Kako da ne. Na stotine poziva, ne mogu da vam opišem.“
Na dodatno pitanje zašto ne reaguje kako bi njegov broj bio uklonjen iz registara, rekao je da – „nema kontakt sa njima“.
Solarne “elektrane” u energetici i ekonomiji naše društvene zajednice nisu ozbiljan posao, pogotovo u trenutku kada nije moguće akumulirati veće količine proizvedene energije. To je isto kao u transportu ljudi i materijala, od svih mogućih transportnih sredstava, osloniti se na bicikle. Bicikli su korisni i dobri za posebne transportne namjene, a za isto bi još bili bolji i korisniji za vlasnike kada bi za njih država plaćala subvencije. Već, posao sa vjetroelektranama, hidroelektranama, termoelektranama i nuklearnim elektranama je ozbiljan a time i neizgledniji za naše uslove. Zbog toga treba biti oprezan i izbjegavati uništavanje nečega važnog (prirodne sredine) zbog drugog neozbiljnog. Bicikle možeš da koristiš na odgovarajući način, za odgovarajuće uslove. Tako isto, i solarne “elektrane” možeš koristiti na poseban način, jer društvu (zajednici) zbog njih nije potrebno škoditi sredini i okolini. Sve ovo treba gledati posebno u sklopu već učinjene štete na Gatačko polju, kroz neadekvatno sprovođenje projekta RITE.
Uređena država rad solarnih “elektrana” reguliše kroz koncesiju. Nju vezuje za površinu i kvalitet korišćenog zemljišta na kom je izrađena “elektrana”, bez obzira na proizvodnju električne energije. Kvalitetna zemljišta bi imali veće koncesije dok zemljišta lošijeg kvaliteta manje. Na taj način bi se adekvatno vrednovalo i zauzeto zemljište i proizvedena električna energija.
Vaš sagovornik je to izvrsno objasnio na primjeru sa ovcama. Na određenom prostoru (npr. pašnjaku) možeš da uzgajaš određene poljoprivredne ili stočarske vrste (npr. ovce). One (ovce) će kroz svoje proizvode (npr. meso, jagnjad, mlijeko i dr.) davati određeni (npr. godišnji) prihod. Upravo taj prihod treba da bude osnova za određivanje koncesije za buduću solarnu “elektranu”. Neko će reći: Pa, gdje vam je sada taj prihod? Međutim ne mora značiti, ako ga nema sada, da ga neće biti ubuduće (za godinu dana ili 10 godina ili više). Problem je da se koncesija vežete za određeni vremenski period (npr. 50 god.) kada se zemljište ne možete koristiti kao poljoprivredno i gubi se takav prihod.