Stanovnici Gacka su poslednjih nedelja u dilemi- otvoriti prozor ili sedeti u neprovetrenim prostorijama budući da se spolja uvlači neprijatan miris sumpora. Posledica je to deponije uglja koja tinja.
Možda je sudbina svakog mesta pored rudnika da mu jama daje takt životu. A život u Gacku, barem kad je miris u pitanju, sve više asocira na pakao za koji je sumpor zaštitni znak. Neprijatan miris je posledica tinjanja deponije uglja za koju, izgleda, RiTE Gacko nema rešenje. Javnost nije upoznata da li se neke mere provode. Zna da su, pre skoro godinu dana, kroz centar grada prolazili kamioni uglja koji je dimio. Ovaj manevar nije uspeo ili nije bio dovoljan.
Kao i prethodne pošasti, stanovnici ne pitaju mnogo i gunđaju u sebi. Ne uzdaju se u ljude nego u prirodu- jesenje kiše i zimske snegove, koji bi, nadaju se, mogli doneti rešenje.
Ipak, prema mišljenju iskusnih rudara, teško da će padavine pomoći budući da se radi o brdu uglja koje tinja iznutra. Struka kaže da se samozapaljenje najčešće dešava kod lignita, a postoje i mere koje se provode da bi se sprečilo. U slučaju Gacka, šta god da je urađeno, nije uspelo.
Preživeli su meštani i pepeo i prašinu, podneli buku i magle koje, tvrde, pre rudnika gotovo da i nije bilo. Od vazdušne banje pretvoreno je u mesto u kome su bronhitis i astma uobičajeni.
Gacko je postojalo pre rudnika, ali je pitanje da li će ga preživeti.