Na muci se našao mnogi prvak sad kad će izgleda drugim aršinima meriti sukob interesa. „Kakav sukob? Tu sukoba nikad bilo nije jerbo smo naš interes stavljali u prvi plan“, uzviknule su velike pozadine koje su do sada popunjavale dve-tri fotelje.
Uđosmo u novembar uz kišu i studen. Zazeblo je oko srca mnogog direktora koji je decenijama bio i zakonodavac. Iz Komisije za utvrđivanje sukoba interesa, otkako je otišla krajnje neobična, da ne kažem egzotična persona, stižu normalnije poruke. Izvesnom odborniku i direktoru je naloženo da mora da bira – skupštinska klupa ili fotelja, dilema je sad.
Jeza je prošla kroz elektrosektor. Da li će ga sunce ogrejati pa će ostati bez takvih menadžera ili će sreća prevagnuti na drugu stranu, pa će parlament ostati bez vrsnih zakonokrojača.
„Znam ih kao zlu paru. Ostaće dok me ne dotuku. Znaju da im snaga u meni leži. Da im nije direktorskog mesta mnogi bi mogao da se slika za mandat“, u hropcu je stenjao elektrosektor sa postelje.
A da se zvonar već mašio za konopac potvrđuje i vest da rad silnog Ugljevika zavisi od toga koliko će nejaki rufi poslati uglja. Tako to biva u izvrnutim sistemima u kojima dno na vrhu stoji.
„Šta vi očekujete od nas? Da uvozimo skupu struju, a vama da prodajemo jeftino? Gde to može?“, iskovrežili su se i ministar i vrhovni menadžer elektrosektora i stavili tačku na kritike ovde. Doduše, oni i ne haju za to šta ovde ljudi misle o njima. Više ih brine kako da se povežu sa onima u Srbiji koji dolaze.
Goran je brisao statuse, nenad održao brifing pa pobegao od pitanja.
„Probao sam preko Dejana, probao preko Griše. Mrka kapa. Koga bi’ još mogo zvati? Ma, naći ću već, nema čoveka koji je imun na pare. Kažu- govorio sam da su smradovi. Pa, šta? To je u žaru borbe, politika je to. Evo, i meni kažu da sam međed pa se ne ljutim. Neki su mi vikali i da sam lopov, a ja ništa. Što bih se vređao? Da sam uzeo nekome tele, pa hajde. Ovako, krenuo od tri miliona za sina kao gospodin. I to ljudi uvažavaju. Dakle, samo treba otkriti gde da se podmaže i koliko. Igore, sine, zovi kuma. I on zglajz'o? Šta pričaš, kakvu curu? Aaa, macuru. Zatvorili banku? Pa kako ćemo sad? Zovi Dikensa ako se ne javi Medson. Da me nekako uguraju u Mar-a-Lago, da se probijem do trampa inače nećemo na zelenu granu. Za taj lago sam dušu dao, ne bi trebalo biti teško, dreši kesu“, davao je poslednje instrukcije pred odsudni let čovek koji je prošao, ali se ne da.
I dok je on u niskom startu i čeka zeleno svetlo prema pisti, oni iz javne kuće čekaju platu. Pošto su sav novac prikupljen od takse zadržali za sebe, umesto da deo daju BHRT, sud im je blokirao račune. A kako to kod nas biva, za svoje čedo režim će milion uštinuti iz Fonda solidarnosti jerbo nema nikakve kontrole pa mogu kako hoće.
U vazduhu visi pitanje mogu li dokle hoće.
Gledajući Srbiju, ruka pravde za vrat je već uhvatila mnoge, a nova vlast još nije ni konstituisana. Svaki dan lepe vesti, neke ostavke, neka hapšenja. Jednom rečju, spektakl!
Od beznadežnog slučaja Srbija je nakon izbora postala primer svetu. Imaće najobrazovaniji parlament. Njeni studenti nisu lomili, nisu palili, čak su iza sebe ostavljali čiste ulice, smeće kupili. Sada kreče prolaze, čiste parkove, ulepšavaju fasade koje je korumpirana vlast koristila za poruke mržnje.
U stvarnosti vidimo kako dobro pobeđuje zlo i napokon, da ima smisla biti pošten. Čovek ne može da ne oseća zadovoljstvo kad čuje da su dojučerašnji silnici u pritvoru.
Verujem da će trag novca voditi i ka Laktašima. Za sada se traže konekcije u novoj vlasti, a za koji mesec bi moglo da bude onih koji će odbacivati državljanstvo Srbije i u Sarajevu moliti da ih ne izručuju.
Viktor je izgubio, izgubili su i aca i bibi. Ceo svet gleda u Ameriku, drži palčeve i priželjkuje da se niz nastavi.