Budući da u malim lokalnim zajednicama nema sudske vlasti, može se reći da demokratija u njima stoji na dve noge. Ako bismo medicinskim rečnikom opisivali stanje u Gacku onda bi skupštinska noga bila paralizovana, a izvršna u gipsu. Ukratko, demokratsko telo je nepokretno, nema istinske volje da se pokrene, a cenu plaćaju građani koji finansiraju nerad onih koje su birali.
Dok su odbornici ove nedelje u Trebinju, Nevesinju i Bileći sednicama označili početak letnje pauze, u Gacku pauza praktično traje od početka godine. Skupština opštine u 2026. nije održala nijedno redovno zasedanje. Mogućnost da pokrenu rad parlamenta su imali predsednik Skupštine, načelnik Opštine, trećina odbornika, dakle- i SDS i SNSD, ali je očito svima bilo lakše da ne radi.
Predsednik: Čekamo većinu
Poslovnik ne kaže da parlament ne može da zaseda ako nema stabilne većine. Ipak, za predsednika Skupštine opštine Gacko Sinišu Mandića je upravo to razlog neodržavanja redovnih sednica.
“Jedan jedini razlog zašto se ne održavaju redovna zasedanja parlamenta jeste nepostojanje stabilne skupštinske većine. Onog momenta kada na adresu Skupštine dobijemo deset ili više potpisa odbornika parlamentarnih stranaka koji će predstavljati novu skupštinsku većinu, tad i parlamentarni život može da nastavi svoj efikasan rad. Mislimo da bi bilo apsurdno bilo šta zakazivati u nekom ovako nedefinisano sistemu”, pojašnjava Mandić za Direkt.
Podseća da je u periodu kada je većina postojala, od sredine avgusta do kraja decembra prošle godine, održano devet sednica.
“Bukvalno smo za taj period odradili sve što je kasnilo i ono što je bilo redovno. Pripremili smo sve za efekatan rad u 2026. godini”, tvrdi Mandić.
Do raspada je došlo početkom godine, nakon razmimoilaženja SDS-a i DNS-a. Ta većina, formirana krajem avgusta prošle godine, počivala je na dogovoru po kome je DNS dobio gotovo sve rukovodeće pozicije u lokalnim ustanovama, kao i profesionalno mesto potpredsednika Skupštine opštine.
Problemi su nastali tokom januara kada je načelnik opštine Vukota Govedarica raskinuo koaliciju sa DNS-om, optužujući njihove kadrove za nekontrolisano zapošljavanje u opštinskim ustanovama.
Mandić kaže da su nakon raskida koalicije pozivali dotadašnje partnere na sastanak, ali da se odbornici SDS-a nisu odazvali.
“Od tada jednostavno nismo imali uslove za zakazivanje redovnih zasedanja”, kaže on.
Na pitanje da li je, prema Poslovniku, i sam mogao sazvati sednicu, Mandić odgovara da jeste, ali da to ne želi da radi bez jasne većine.
“Može da se sazove i na zahtev trećine odbornika, može na zahtev načelnika, može i redovnim putem. To nije problem. Problem je nepostojanje funkcionalne skupštinske većine”, kaže Mandić.
Na dodatno pitanje da li će sam sazvati sednicu ukoliko ne bude zahteva načelnika ili odbornika, odgovara:
“Ne, definitivno, bez deset potpisa skupštinske većine – ne. Jer da smo tako planirali, mogli smo to raditi i u februaru i u martu.”
Mandić priznaje da formalni mehanizam postoji, ali smatra da bi sednica bez većine bila besmislena.
“Na šta bi to ličilo?”, pita on, podsećajući na svečanu sednicu koja se neslavno završila. Naime, nije bilo većine za predložene dobitnike opštinskih priznanja iako su laureati već bili usaglašeni na Kolegijumu.
Opozicija: Čekamo predsednika
Opozicija, s druge strane, priznaje da je i sama mogla tražiti sednicu, ali to nije učinila.
Šef Kluba odbornika SNSD-a Veselin Mučibabić kaže da je potez očekivao od aktera većine, posebno onih na čelu Skupštine koji su imali i benefite. Smatra da su trebali da izađu i javnost obaveste da je došlo do raspada većine i da kažu koji su dalji koraci kako bi parlament profunkcionisao.
Na naše pitanje da li im smeta što Skupština ne radi i zašto nisu preduzeli nešto, Mučibabić odgovara: “Smeta nam iskreno. Ali nismo, kako da vam kažem, neki poseban interes mi ni imali. Mi smo se u startu ogradili i rekli da ćemo biti konstruktivna opozicija”, kaže Mučibabić.
Na pitanje da li ga je neko od građana kontaktirao i da li ga brine to što lokalni parlament pola godine gotovo nikome nije važan, odgovara:
“Iskreno rečeno, građani se uopšte ne zanimaju za to. Niko me nije u tom pravcu kontaktirao. Pretpostavljam da će problemi brzo doći zbog nezasedanja skupštine, zbog neusvajanja rebalansa budžeta, svega toga što sledi, svih dokumenata i izveštaja. Vidite da i u preduzećima ističu mandati direktora. Sve su to neki problemi koji se gomilaju i koji će kulminirati”, kaže Mučibabić i sam potvrđuje da je institucija Skupštine ovde obesmišljena, ali i da se sada zahuktava predizborna kampanja pa bi sednica, ukoliko se sazove u narednom periodu, bila politički EPP, kao i svaki put kad se približe izbori.
Predsednik Kluba odbornika SDS-a Milan Savić je za Direkt rekao da nije postojao razlog da rukovodstvo Skupštine opštine do sada ne sazove sednicu.
“Prema mojim saznanjima, načelnici odeljenja su uredno dostavljali materijale skupštinskom rukovodstvu, tako da su oni, u tom smislu, mogli sazvati Kolegijum za redovno zasedanje koga nije bilo od decembra prošle godine”, smatra Savić i dodaje da će morati nešto da se preduzme ukoliko sednica ne bude sazvana u narednih 10 dana.
“Ili će načelnik, ili će odbornici preuzeti inicijativu po tom pitanju”, tvrdi Savić za Direkt.
Mandić- Veći problem nerad izvršne vlasti
Mandić odgovara da će postupiti na svaki zahtev koji je u skladu sa poslovnikom, međutim, ističe da je od paralize parlamenta veći problem paraliza i nerad izvršne vlasti.
“Koliko vidim, na adresu Skupštine nije došao ni Nacrt o izmeni regulacionih planova. Izvršna vlast nije realizovala ni kreditno zadruženje, nije dostavila ni plan kapitalnih ulaganja. A mi smo već ušli mjesec jul. Osvim tim stvarima je apsurdno sad pričati, trebalo je to rešti u februaru, u martu, da bi se u junu, julu, augustu, kada je sezona, fizički realizovalo na terenu”, kaže Mandić ističući da je Skupština krajem prošle godine stvorila preduslove da opština u 2026. godini radi, ali da to nije iskorišćeno.
Zaključuje da ne vidi da bi i redovno zasedanje Skupštine mnogo promenilo ako izvršna vlast nije realizovala ono što je već bilo pripremljeno.
Ipak, priznaje da bi nastavak ovakvog stanja mogao ozbiljnije da se odrazi u drugoj polovini godine, kada se očekuju izvršenje budžeta i mogući rebalans.
Mandić smatra da građanima nije nejasno zašto nema sednica.
“Mi smo mala sredina, svi sve znaju. Nije narodu toliko nejasno zašto nema skupštinskih zasedanja”, kaže predsednik Skupštine.
Ne radi, ali košta
Iako ne radi, parlament košta, a cenu plaćaju građani. Prema podacima iz budžeta za prošlu godinu, za odborničke naknade izdvojeno je 178.800 maraka. U taj iznos nisu uračunate plate predsednika Skupštine, potpredsednika i sekretara koji se vode kao zaposleni u lokalnoj samoupravi, a koje će koštati približno isto.
Ukratko, institucija ima troškove, funkcioneri imaju primanja, odbornici imaju mandate, a građani plaćaju uslugu koju ne dobijaju.
Muke sa većinom ovaj saziv ima od konstituisanja pa je i veći deo prošle godine gatački parlament apstinirao od radnih zadataka. Većina je uspostavljena u avgustu da bi se raspala u januaru. Opcija raspuštanja Skupštine postoji, ali se čini da nikome ne odgovara.
“Koliko poznajem zakonsku regulativu, rok za pokretanje inicijative za raspuštanje lokalnog parlamenta je 90 dana od poslednjeg zasedanja. Inicijativa se podnosi ministarstvu, ministarstvo Vladi, Vlada Skupštini i Skupština donosi konačnu odluku”, objašnjava Mandić.
Ipak, smatra da bi bilo bolje da se formira bilo kakva većina nego da se ide u dalje blokade.
Slučaj iz Gacka u suštini ilustruje kako se na ovim prostorima doživljava institut skupštine – ne kao mesto na kome se raspravlja o predlozima i traže najbolja rešenja za građane, već kao prostor u koji se dolazi tek kada su politički dogovori već postignuti. Ako dogovora nema, nema ni sednice.
Paradoks je što ugled, koji danas ne uživa u društvu, skupština nije izgubila zbog građana, već zbog onih koji su imali obavezu da taj ugled čuvaju.