Svega 22 odsto građana ima poverenje u medije u Srbiji, za razliku od 37 odsto koliko taj procenat iznosi na globalnom nivou, pokazuje novi izveštaj Rojtersovog instituta „Digital News Report“ za 2026. godinu. Mediji kojima građani najviše veruju su N1, Nova S, Vreme, Danas i NIN, a nasuprot tome na prvom mestu medija kojima publika najmanje veruje je Informer, slede Pink, Kurir i Hepi.
Piše: R. Marković/Danas
Ovo istraživanje pokazuje da se najviše informišu putem društvenih mreža (64 odsto), pa putem informativnih, medijskih portala (57 odsto). Na televiziji se informiše 51 odsto ispitanika, putem radija 19 odsto, dok su štampani mediji na 16 odsto.
Novinar Branko Čečen kaže za Danas da nepoverenje u naše medije za njega nije nikakvo iznenađenje, jer već godinama prati Digital News Report i pišem o njemu. Prema njegovim rečima, slični rezultati su i u ostalim društvima sa pretežno kriminalno lošim medijima, kako je to u Srbiji odavno.
„Zapravo sam zadovoljan što se kablovski kanali ravnopravno nose sa RTS-om i što građani traže bolje informisanje na internetu. Pa opet je tih 22 odsto svedočanstvo o uspešno uništenom informisanju, što je vrsta zločina protiv građana Srbije, njihovog kvaliteta života i budućnosti“, ističe Čečen.
Istovremeno, potpredsednik Udruženja novinara Srbije Slobodan Ćirić smatra da je poražavajući podatak da 22 odsto građana Srbije ima poverenje i medije, ali da ohrabrenje ipak postoji ako se pogleda kojim medijima građani najviše veruju.
„To su mediji koji zaista tragaju za istinom, koji kritički posmatraju stvarnost ma kako ona ružna ili lepa bila, mediji koji se ne dodvoravaju vlasti – uživaju najveće poverenje građana. S druge strane, oni koji se formalno zovu medijima, a ustvari su u dobroj meri propagandni bilteni vladajućih krugova, od građana su dobili upravo ono šta zaslužuju – nepoverenje“, navodi naš sagovornik.
Ipak, prema njegovom mišljenju, zabrinjava podatak da se čak 64 odsto publike u Srbiji informiše putem društvenih mreža.
„Mislim da taj podatak ukazuje na ozbiljnu opasnost po informisanje uopšte. Naime, društvene mreže, u delu u kojem prenose zapise registrovanih medija svakako mogu biti korisne, ali, nažalost, putem društvenih mreža se svakodnevno prenosi sve i svašta, uključujući gomilu laži, uvreda, kleveta, insinuacija, neproverenih informacija… U odnosu na medije, odsustvo odgovornosti za objavljenu reč je glavni nedostatak društvenih mreža. Mada, ruku na srce, odsustvo odgovornosti je karakteristika i mnogih medija u Srbiji. Nesrećnom i informacija gladnom čitaocu, gledaocu, slušaocu u Srbiji, neka je Bog u pomoći… Dok se nešto ozbiljno, sistemski ne promeni“, ukazuje Ćirić.
Slobodan Cvejić, potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) i bivši član REM-a kaže da u Rojtersovom izveštaju nije dovoljno detaljno predstavljena metodologija, pa ne znamo na koji način je prevaziđena pristrasnost uzorka izazvana on-line anketiranjem.
„Verujem da su podaci o nivou poverenja u medije nešto povoljniji, jer su u uzorku podzastupljeni ljudi koji nemaju pristup internetu, a verovatno su manje učestvovali i oni koji imaju pristup internetu, ali ga ne koriste u značajnoj meri. No, čak i da recimo 30 odsto ispitanika iz Srbije ima poverenje u medije, a ne 22 odsto, kao što u izveštaju piše, to bi bilo poražavajuće malo. Mislim da je ovo nepoverenje direktan proizvod uticaja SNS režima na vlasničku strukturu i uređivačku politiku medija”, navodi naš sagovornik.
On ističe da kontrola zavisnih medija, targetiranje i etiketiranje nezavisnih, kao i sistematsko izazivanje mržnje i podela dovode do konfuzije kod građana i širenja opšteg nepoverenja.
“Ipak, iz podataka je vidljivo da veće poverenje izazivaju objektivniji i kritički orijentisani mediji. Medijski pismeniji građani znaju kako da se kreću kroz veoma kontaminiran medijski prostor da bi dobili traženu informaciju. U tom smislu portali sa vestima se iz godine u godinu sve više izdvajaju kao najpouzdaniji i najčešće korišćeni izvor informacija“, zapaža on.
Istovremeno, lekar i novinar Aleksandar Dikić smatra da je slobodno informisanje nužno u stvaranju slobodnog društva. Podeća da i Ustav garantuje potpuno tačnu i pravovremenu informaciju i da je sloboda informisanosti jedna od osnovnih građanskih sloboda i ustvno zagarantovanih prava.
„Nekada je ta sloboda bila uskraćena time što je vlast ograničavala protok informacija i bilo je premalo vesti o tome šta se u društvu dešava i šta vlast radi, a danas je problem što imamo previše informacija i u tom lavirintu tačnih a mnogo više lažnih vesti građanin je zbunjen i više je dezinformisan nego što je informisan. Zbog čitavog fake news fenomena, naravno, da dolazi do gubitka poverenja u medije, ali građani će kad-tad shvatiti da je zapravo slobodno informisanje nužno u stvaranju slobodnog društva i da su slobodni mediji armatura ili temelj slobodnog društva”, smatra Dikić.
Mediji, kako kaže, moraju da budu instrument, dodatni instrument u kontrolisanju vlasti.
„Kako je rekao pokojni Dragoljub Mićunović, ne postoji loša vlast, postoji samo loše kontrolisana vlast. Samim tim, loši mediji su oni mediji koji nemaju za zadatak da kontrolišu vlast u ime naroda i obrnuto najveće poverenje građana zadobijaju oni mediji koji kao primarni zadatak imaju kontrolu valsti u ime građana, na način da te građane pravovremeno, potpuno i istinito informišu o onome šta se dešava u državi i društvu“, zaključuje Dikić.
Za Draganu Rakić, potpredsednicu Demokratske stranke, podatak da svega 22 odsto građana ima poverenje u medije u Srbiji pokazuje da Vučićeva propaganda više ne uspeva da obmanjuje građane.
„Vučić kontroliše sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i gotovo kompletan medijski prostor, pa ovako nizak nivo poverenja u medije pre svega znači da građani sve manje veruju njemu. Posebno je važno što istraživanje pokazuje da televiziji Informer, iako Vučić skoro da ne izlazi iz njenog studija, ne veruje više od dve trećine građana Srbije. Upravo taj društveni potencijal od više od dve trećine građana jeste Srbija koja više ne pristaje na režimske laži. To je većina koja je protiv Vučića. To je većina koja je uz studente“, navodi Rakić.
Zato, dodaje ona, ovo nije samo istraživanje o poverenju u medije, već potvrda da se raspada najvažniji instrument Vučićeve vlasti.
„Propaganda kojom je 14 godina pokušavao da drži Srbiju u strahu i obmani više ne može da sakrije istinu: Vučić nema većinu, studenti je imaju, i zato će studentska lista pobediti i osloboditi Srbiju“, zaključuje ona.
Gde publika traži informacije
Kada je reč o tradcionalnim medijima (televizija, radio i print), istraživanje pokazuje da se publika najčešće informiše na televizijama RTS i N1, sa identičnim procentom, potom na TV Nova, u Blicu i na TV Pink.
Što se tiče onlajn medija, portal N1 je na prvom mestu po pitanju izbora za informisanje, a za njim slede portali Blic, Telegraf.rs, Nova.rs i Danas.
Kada su u pitanju društvene mreže, najčešći izvor informisanja u Srbiji je preko Fejsbuka (50 odsto), slede YouTube (41 odsto), Instagram (40 odsto), dok se na TikToku informiše 24 odsto publike, a putem Vajbera 22 odsto.