Prošlo je skoro godinu dana od kako su počeli protesti „1 od 5 miliona“ protiv nasilja i za promenu sistema. Tokom ovih godinu dana protesti su beležili uspone i padove, kao i manje i veće uspehe.
Izvor: Danas
Građani su se oslobodili straha i protestovali u više od 100 gradova širom Srbije, a protesti su postali medij sa nacionalnom frekvencijom, ocenjuje za Danasa Srđan Marković, jedan od organizatora građanskog bunta, povodom godišnjice od velikih građanskih demonstracija protiv režima Aleksandra Vučića.
– Domaća i svetska javnost je obaveštena o problemima u zemlji, vlast je ušla u defanzivu, opozicioni političari su izašli iz parlamenata i sklopili „Sporazum sa narodom“, protesti su postali brana od loših poteza režima i zaštita ljudima koji se usude da slobodno govore protiv vlasti, mnoge međunarodne organizacije izvestile su o lošem stanju demokratije i pravima građana, pokazano je da institucije ne funkcionišu, pokrenuta je priča o bojkotu izbora i sistema, što je dovelo do zasad nedovoljno jakih pritisaka iz Evrope kako bi se obezbedili fer i slobodni izborni uslovi – napominje sagovornik našeg lista.
Protesti su trajali i tokom leta, dodaje on, što je za mnoge bilo nezamislivo, a sada kada su u porastu, tvrdi Marković, došli smo do prve veće pobede i oslobađanja jedne institucije – utvrđivanje da je doktorski rad Siniše Malog plagijat.
– Svega ovoga ne bi ni bilo u ovoj meri da nije bilo građana na ulicama, ali i da nije bilo saradnje između različitih činilaca. Ideja jeste promena ovog sistema, ali zato ovo nije borba samo sa nekim drugim, već i sa nama samima. Ovo je maraton, ovo je partija šaha, igra nerava i strpljenja, borba različitih mišljenja, iskustava i razumevanja datih okolnosti. Zato ne smemo posustati, jer samo zajedno i bez straha možemo nešto promeniti – zaključuje sagovornik Danasa.
Inicijativa Ne davimo Beograd spremna je, prema rečima Radomira Lazovića iz ove organizacije, da sa svim opozicionim akterima radi na suprotstavljanju nasilju, oslobađanju medija i stvaranju uslova za fer izbore i tako smo od početka gledali na proteste „1 od 5 miliona“.
– Iako protest nije ostvario svoj potencijal, da okupi kritičnu masu ljudi koji bi na ulici izvršili ozbiljan pritisak na kriminalni režim, on je ipak postao značajno mesto okupljanja nezadovoljnih građana. Upornost i istrajnost u odluci da se svake subote organizuje protest imale su svoj danak u smislu manje brojnosti i gubitka oštrice samog događaja, ali s druge strane, kao da su otvorile novi kanal komunikacije u našem zatvorenom društvu – ističe Lazović za Danas.
Upitan kako komentariše tvrdnje dela javnosti o nužnosti udaljavanja od većinske opozicije Saveza za Srbiju, usled njihove politike i načina borbe za uslove o kojima govori, Lazović kaže da Inicijativa nema uticaj na to kako se organizuju protesti „1 od 5 miliona“.
– Ali, mnogo puta smo insistirali da se sloboda i promene koje želimo moraju odnositi na sve ugrožene grupe bez obzira na versku, nacionalnu ili seksualnu pripadnost, kao i da je koketiranje sa nacionalizmom štetno. Takođe, životni problemi građana često ispadnu iz fokusa, pa zato organizujemo proteste po konkretnim pitanjima kao što su pogibije radnika, zagađenje, smena prevaranta Siniše Malog i manje proteste po naseljima koja su direktno ugrožena štetnim potezima vlasti – zaključuje Lazović.
Matija Medenica, iz organizacije Marks21, koja se na početku protesta „1 od 5 miliona“, istakla transparentom i porukom: „Vučić i Đilas ista g….“, ocenjuje za Danas da su, pre godinu dana, „naši posrnuli bivši vladari ponadali su se da će iz krvave košulje Borka Stefanovića uspeti da iscede sav bes naroda koji je pod raspojasanom vladavinom SNS-a nastavio da tone u dužničko ropstvo, siromaštvo i besperspektivnost, dok na horizontu preko leševa neprijavljenih građevinskih radnika niču kule za bogate“.
– To nije bilo potpuno bez rezona – nezadovoljstvo je široko rasprostranjeno, a brak iz računa između nacionalšovinističke desnice i srče koja je ostala iza raspada stranke privatizacione pljačke i neoliberalnog iživljavanja, dakle, Demokratske stranke, osigurao je da snažniju opoziciju od Saveza za Srbiju nemamo – napominje Medenica za Danas.
Podsetnik
*Na proteste je pozvao Savez za Srbiju nakon što je jedan od lidera ove koalicije Borko Stefanović 23. novembra 2018. pretučen uoči tribine SZS u Kruševcu.
*Prva šetnja održana je 30. novembra u Kruševcu, a potom i 8. decembra u Beogradu pod sloganom „Stop krvavim košuljama“. Nakon reagovanja predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića i medija koji su pod njegovom kontrolom protesti su nastavili da se odvijaju jednom nedeljno pod sloganom „1 od 5 miliona“. Izuzetak je bio protest 16. januara, na dan godišnjice ubistva kosovskog političara Olivera Ivanovića.
*Nastavnici Filozofskog fakulteta BU prvi su u zajedničkom pismu dali javnu podršku protestima, koji su počeli da se šire u januaru i u drugim gradovima Srbije, njih 105, a potom su to učinili mnogi iz akademske zajednice – broj potpisa premašio je hiljadu i po.
*Dogodilo se više incidentnih situacija, kao što je upad demonstranata u zgradu RTS-a u martu i hapšenje nekolicine demonstranata, među njima i maturanta Filološke gimnazije, koji je posle protesta učenika ove škole i pritiska javnosti, aboliran kao i drugi uhapšeni.
*U aprilu je održan masovni miting ispred Skupštine Srbije, koju su, kao i lokalne skupštine širom zemlje „zaposeli“ poslanici i odbornici vladajuće koalicije.
*Tokom leta u Novom Sadu prebijen je student i organizator protesta. Protesti su bez prekida trajali u Beogradu, dok su u Novom Sadu obnovljeni nakon leta.
*Okupljanja traju i dalje i nastavljaju se i danas (30. novembra) u Beogradu, na Platou ispred Filozofskog fakulteta, s početkom u 18 časova.