Iako se izgradnja hidroelektrane Dabar odužila pa, samim tim i poskupela, i mada je dosta toga nejasno- od detalja ugovora sa Kinezima do uticaja na reke Bunu i Bregavu, sigurno je da radi se o kapitalnom objektu i građevinskom poduhvatu. Ono što izaziva strepnju je da li će biti dovoljno vode za proizvodnju struje.
Juče je proslavljeno probijanje tunela dužine preko 12 kilometara, objekta od vitalnog značaja za rad HE Dabar. Značajno je to bilo i za radnike, poput Radmila Miloševića iz Bileće koji je od prvog dana na gradilištu.
„Još uvek ne mogu da verujem da je gotovo, evo, skoro će deset godina otkako sam tu. 9 godina i 2 meseca“, precizira Radmilo koji je učestvovao u izgradnji tunela kao vozač, ali i nabavljač.
„Kad uđeš u tunel, nikada nisi siguran, razmišljaš samo da izađeš čitav, jer je geološka struktura terena takva da nikada nisi siguran šta može da se desi“, priča Radmilo i dodaje da je bilo i klizišta i odrona, a izgradnja je odnela i jedan život.
„12 kilometara i 125 metara tunela nije bilo lako iskopati. To je samo zahvaljujući velikom radu ovih momaka i nas koji smo im pružali podršku i bili šta god da treba“, pokazuje Radmilo na kolege sa kojima je juče slavio.
Kaže da je, kada je došao na gradilište u drugoj polovini 2016. bio svestan da će biti veoma izazovno.
„Pošto sam profesionalni vozač, kroz tunel sam samo prolazio na putu. Ovo je bilo nešto potpuno drugačije. Malo-pomalo navikne se čovek i sve mu postane rutina“, seća se Radmilo. „Sam ulazak u tunel nije tako strašan, dok se vidi sunce. Ali kasnije, kako se dublje zalazi, bilo je nelagode, no navikli smo se. Sa kolegama, idemo svi, na kraju nije strašno“, uz osmeh konstatuje naš sagovornik ne skrivajući ponos što je učestvovao u ovakvom projektu, ali i sreću što su ugledali svetlo na kraju tunela.
„Danima sam maštao kad će ovo da se završi. Ima još radova, nije samo proboj tunela, sad tu treba i mašinska zgrada, pa da se napuni jezero. Sve hercegovačke vode ćemo da koristimo par puta na turbini. Praviće se struja od voda od Gacka do Dubrovnika“, objašnjava Radmilo.
Prva faza druge etape
A da bi bilo struje, mora da bude i vode. Projekat „Gornji horizonti“ ili, kako je Luka Petrović, direktor ERS-a nazvao „Hidrosistem elektrana na Trebišnjici“ zamišljen još 50-tih godina prošlog veka. Suština je da se vode iz „gornje“ Hercegovine sakupljaju i usmeravaju na sistem hidricentrala od Nevesinja do Dubrovnika.
„Izgradnja hidrosistema na Trebišnjici je predviđana u dve etape, a svaka etapa u dve faze. Mi se danas nalazimo u drugoj etapi koja podrazumeva izgradnju hidroelektrana iznad kote 400 do kote 1200 metara i u tu etapu spadaju HE Dabar, HE Bileća i HE Nevesinje. Prva faza druge etape je HE Dabar, a njen najvažniji objekat je tunel dužine 12 km i 125 metara“, rekao je Petrović.
Međutim, od zamisli do realizacije prošlo je sedam decenija. Za to vreme se i klima osetno promenila.
„Nekada su u Gacku i Nevesinju svake zime padali veliki snegovi, a sada padnu jednom u deset godina. I kiša je manje“, sleže ramenima meštanin sa kojim smo pričali.
I dok su Radmilo i njegove kolege u radnim odelima stajali za stolovima ispred, unutar šatora, u paradnim odelima, sedelo je oko 800 „zvanica“. Na bini su se smenjivali govornici koji su veličali uspeh ne propustivši da kao glavnog motivatora imenuju Milorada Dodika. Za Luku Petrovića je vizionar koji ih je gurao, za Sava Minića zvezda vodilja. Na kraju se, ponešen pohvalama, i Dodik sam pohvalio da je bolji i od Tita.
„Ovo ni Tito nije mogao napraviti, evo mi smo napravili. Ni on nije mogao. Zaletao se nekoliko puta, ali dok nije došao Milorad Dodik i njegova ekipa, ništa“, pohvalio se Dodik što je pod šatorom pozdravljeno aplauzom.
Vode Gacka teku na drugu stranu
Ipak, niko nije izrazio sumnju da vode neće biti toliko da se napravi akumulacija do kraja 2026. iako se Zalomka, reka koja bi trebala da bude ključna, krije. Jesen je, novembar, ali još nije počela sezona kiša, a ozbiljnog snega nije bilo godinama. Prvobitnim projektom je bilo predviđeno da Zalomka dobije „pojačanje“ iz Gacka. Planirano je da se korito reke Gračanice okrene ka Nevesinju, a da se preko Severnog obodnog kanala, upravlja rekom Mušnicom čiji bi deo takođe išao ka Dabru. No, da li je kop rudnika uslovio tako ili su neki drugi razlozi po sredi, tek, Gračanica je okrenuta u Mušnicu, a ova ponire i opet se pojavljuje se na teritoriji Bileće, ali kao Trebišnjica.
Izgradnja HE Dabar donosi strepnju i stanovnicima oko reka Bune, Bunice i Bregave. I dok ekolozi tvrde da će ove reke usahnuti, samim tim oslabiti i Neretva, pa predviđaju prodor slane vode Jadranskog mora ka Metkoviću i Opuzenu, dotle su i direktor HE Dabar i direktor ERS juče ukazivali da će rad sistema hidroelektrana doneti ekonomski, energetski, socijalni pa i ekološki prosperitet celoj Hercegovini.
U nedostatku kredibilnih institucija koje bi analizirale podatke i dale izvesne prognoze, prepuštamo vremenu da pokaže da li je projekat zaista toliko dobar koliko su danas rekli.
Ono što su porekli su početna cena i rok završetka. Sa 352 miliona maraka, cena je porasla na 661 milion. Te 2021. godine je bilo očekivano da HE Dabar bude na mreži 2024. Juče su rekli da će biti za godinu i po, odnosno krajem 2027.
Instalisana snaga je ostala nepromenjena – 159 MW.
Istorija je zabeležila da se sviralo i na Titaniku dok je tonuo. Juče se slavio jedan građevinski uspeh koji bi prve plodove trebao da donese tek za dve godine. U isto vreme pred našim očima se dešava jedan energetski i ekonomski kolaps. O ljudskim dramama i neizvesnošću sutrašnjice od koje strepe, da ne govorimo.
Uprkos odglumljenom optimizmu premijera Minića i ekspresnom rešenju problema sa Ugljevikom, i laiku je jasno da je situacija takva da bi pesma pod šatorom u Nevesinju, zadnja pošta Pošćenje, mogla lako da bude labudova.