Glumac Srđa Bjelogrlić se zbog uloge roditelja sa beogradskih bulevara preselio u rodni Avtovac nadomak Gacka. Otkad je sa suprugom i dvoje dece ponovo tu, življe je, a komšije u šali kažu da je sad i njima lepše jer “mora da u Avtovcu nije loše živeti, čim se on vratio”. Ovaj mladi umetnik zaraznog optimizma i neiscrpnog entuzijazma tvrdi da je jedino važno živeti život iz svoje duše, a ne iz tuđe glave.
Izbor koji je napravio je mladog glumca udaljio od izvora filmskih dešavanja. Pozorišne predstave, snimanja i druženja sa bardovima beogradskog glumišta, Srđa Bjelogrlić je zameno idiličnim dvorištem u rodnom Avtovcu. Deca su zadovoljna, a pred njim ne baš lak zadatak da u maloj sredini pronađe mesto i ispunjenje za sebe.
“Supruga i ja smo shvatili da ne znamo da budemo roditelji na bulevaru i u neboderu. Ovde su bolji uslovi i prilike da odrastaju. Oni da odrastaju u nekom drugom gradu i da Gacko kasnije gledaju kao jednu turističku destinaciju, a ne kao postojbinu odakle im je sve krenulo, mislim da ne bi mogao sebi da oprostim”.
Za Srđu je veza sa precima, kao i za većinu Hercegovaca, veoma bitna. Potomak je narodnih heroja iz NOB-a, a otac mu je bio književnik i političar. Porodična istorija ga određuje, ali i obavezuje. Od oca je preuzeo i nadimak Mačak i tako voli da se predstavlja. Povratak u Avtovac je probudio želju da menja stvari, pre svega kada je kultura u pitanju. Tako je nastao “Kulturiks”, preduzeće za organizaciju kulturnih i zabavnih događaja.
“Umetnik gde god da se nalazi može da stvara. Ali nisam siguran koliko može da radi i da zaradi. Itekako je kultura ovom gradu potrebna, ali je ljudi nemaju u ponudi”.
Dogovor je da se ne dogovore
“Kulturiks” je dobio pohvale i od zaposlenih u KSC Gacko što mu mnogo znači. Ipak, i oni imaju ograničenja, prvenstveno kada je novac u pitanju. Srđa najveći problem vidi u politici.
“Ima Gacko tu nesreću što imamo ogroman budžet opštinski, što imamo Termoelektranu koja izuzetno može da doprinese razvoju grada. Ali je problem što opštinu vode jedni, a Termoelektranu drugi. Izgleda da su se oni nekada davno čvrsto dogovorili da se nikad ništa ne dogovore. U tm razdoru mi ispaštamo i najviše ispaštaju naša deca koja nemaju priliku u ovm mestu da se kulturno uzdižu”.
Iza njega su predstave “Solunci govore” i “Gospođa ministarka” ovenčane nagradama “Zltni vitez” i “Zlatni ćuran”, kao i role u filmovima “Montevideo, Bog te video”, “Senke nad Balkanom” i “Taksi bluz”. Preko 500 puta se poklonio pozorišnoj maloj i velikoj publici.
Da idu, ali ne da beže
Ipak, Srđa Bjelogrlić sada smatra da je ovo faza u kojoj nekim drugim izazovima treba da da prednost. U vreme pandemije, u kojem su kulturna dešavanja stavljena na čekanje, mišljenja je da je ljudskom biću kultura možda najpotrebnija. Uz sva ograničenja, u Gacku vidi budućnost jer kao svoju oseća misao Mome Kapora: “Ko zaboravi odakle je, ne zna ni kamo je krenuo”.
“Možda kontradiktorno zvuči, ali u vreme pandemije, ja sam se otvorio. Kada je čitav svet stao, ja sam imao svoju porodicu, svoju oazu. Ljudi imaju problem i kažu odlaze nam deca. Nije problem što nama deca odlaze odavde. Ja bih ostao ovde i pokušavao da stvaram upravo da decu koja prerastu svjom talentom, svojim znanjem i obrazovanjem, sredinu, da oni idu iz Gacka, što mi je sasvim u redu. Ali ne da beže. Kada ostvarena odu, u srcu i duši će uvek nositi Gacko, što znači da će jednog dana imati obavezu i potrebu da se vrate i učine nešto za ovo mesto”.
Pozicija umetnika, glumca mu ostavlja prostor da i kao odrastao čovek sačuva dečaka u sebi. Zato su deca u njegovom fokusu. Smatra da se aktuelne političke snage ne bave onima koji nemaju pravo glasa.
“Kada bi političari malo posvetili pažnje deci u vrtiću, u osnovnoj i srednjoj školi, potpuno bi drugačiji život bio u Gacku. Život dece u Gacku ili bilo gde drugo, u Cirihu, u Švajcarskoj ili Belgiji prosto može da bude isti. Koliko je izbora prošlo, ko je u svom programu igde spomenuo decu ili nešto uradio? Gacko je jedno veliko dvorište i mi za sebe možemo život da učinimo organizovanijim i boljim sigurno“.
Umesto za beogradsku publiku u dečijim pozorištima, glumac Srđa Bjelogrlić igra za svoju decu u idiličnom zelenilu dvorišta, na šarenom mostu ispod koga ne teče reka. Tvrdi da mu je ideja vodilja Ršumova rečenica: “Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati”.