Samit energetike “SET – Trebinje 2021”, na kome će ministri iz regiona, direktori energetskih preduzeća i istaknuti domaći i međunarodni stručnjaci za energetiku razmotriti energetsku budućnost Balkana, otvoren je danas u Trebinju.
Generalni direktor „Elektroprivrede RS“ Luka Petrović ovom prilikom je istakao da je očigledno da je potencijali koji postoje u energetskom sektoru u ovom regionu nisu dovoljno iskorišteni.
„Nismo ih dovoljno iskoristili za dobrobit naših kompanija i naših zemalja, ali i za dobrobit građana. Ovi potencijali će u narednom periodu uzeti primat za razvoj naših država i naših odnosa. Osnovna poruka je ostvarimo bolju saradnju, ostvarimo veće profite, uklopimo se u poglede u budućnost i opredjeljenja Energetske zajednice Evropske unije koja očekuje da obnovljivi izvori energije budu primat. Za to se treba tehnički pripremiti, obrazovno, u tom smislu potrebna nam je podrška struke i obrazovnih institucija“, kazao je Petrović.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac istakao je da je obaveza BiH da implementira ugovore Energetske zajednice.
„Činjenica je da je došlo do zastoja, da BiH nije implementirala drugi i treći energetski paket. Prioritet nam je donošenje Zakona o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, to je obaveza iz trećeg energetskog paketa. Neusaglašena je ostalo odluka o kvalitetu nafte i naftnih tečnih derivata, koja se nije mijenjala od 2011. godine, a potrebno je mijenjati sa aspekta zaštite životne sredine i potrošača. Vjerujem da smo usaglasili 95 posto te odluke i da ćemo je finalizirati u narednim danima. Ostaje pitanje integrisanja klimatskog i energetskog plana BiH za period 2020-2030. gdje je naloženo da nadležno minstarstvo zajedno sa entitetskim ministarstvima taj dio provede i vjerujem da ćemo to riješiti do kraja ove godine“, rekao je Košarac.
Ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić smatra da je Republika Srpska odlučno ušla u proces energetske tranzicije.
„Jedna od aktivnosti u tom procesu je donošenje novog zakona o električnoj energiji i drugih zakona. Zakon o obnovljivoj energiji biće zamijenjen novim zakonom. Uvjeren sam da RS već sada vidljivo prednjači u pogledu zakonske regulative“, rekao je Đokić.
Prema njegovim riječima, Republika Srpska stavila je oblast energetike na prvo mjesto kao svoju najveću razvojnu šansu, a do sada je u oblast energetike investirano više od tri milijarde KM. On je dodao da je u toku realizacija velikih investicija i najavio da je do 2035. godine u planu da se u ovu oblast investira 11,5 milijardi KM.
Direktor Energetske zajednice Evropske unije Janez Kopač ističe da je region na području energetike predugo zaostajao za ostatkom Evrope te da je “krajnje je vrijeme da se tome stane u kraj“.
„Samit energetike je sigurno mjesto odakle će doći nove ideje i dobre odluke. Dekarbonizacija, koja je danas trend ne samo u EU, već i u svijetu, na Zapadnom Balkanu bila je nekako zaboravljena. Prošle godine čuo sam je po prvi put u BiH, danas je to glavna tema Samita i na taj način smanjuje se raskorak od ostatka Evrope, barem u razmišljanju. Naravno, potrebne su i investicije do kojih i dolazi i nadam se da je krenulo i na Zapadnom Balkanu“, istakao je Kopač.
Mladen Bojanić, ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore kaže da je cilj njegove države da poboljša saradnju sa zemljama učesnicama današnjeg Samita i da zajednički dođu do boljih rješenja.
„Crna Gora deklarativno je ekološka država, u praksi baš to nije tako bilo, trudimo se da to mijenjamo. Smatram da razvoj, ekonomija i zaštita životne sredine, odnosno ekologija, mogu i moraju ići zajedno“, rekao je Bojanić.
Tokom dvodnevnog skupa biće održano sedam različitih panela na kojima bi trebali da govore ministar kapitalnih investicija Crne Gore Mladen Bojanić, ministar privrede i održivog razvoja Hrvatske Tomislav Ćorić, kao i direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Janez Kopač.
Teme o kojima će se govoriti na panelima su “Energetske strategije i energetski klimatski planovi u regionu”, “Klub 1.000 megavata – investicioni ciklusi i gradnja novih energetskih kapaciteta”, “Nastavak liberalizacije tržišta električne energije u regionu Jugoistočne Evrope”, “Reforma sektora daljinskog grejanja u regiji”, “Hibridna energetska budućnost”, “Razvoj potencijala obnovljivih izvora energije regiona” i “Modeli, uslovi i prepreke za investiranje u sektor energetike”.