Kada je pre tri godine pokrenuo “Projekt Miholjače” Aleksandar Zelenović je želeo da ljudima iz sveta ponudi jedan novi koncept koji će obuhvatiti turizam i kulturu u najširem smislu te reči- od upoznavanja sa ovdašnjim načinom života, preko gastronomije, do muzike i kinematografije. Ideju polako prepoznaju i u bliskom okruženju,
Po majci Poljak, a po ocu Srbin, Aleksandar Zelenović je od ranog detinjstva leta provodio na porodičnom imanju u selu Miholjače nadomak Gacka. Kao odrastao, poželeo je ovaj kraj približi i drugim ljudima svestan turističkog potencijala cele istočne Hercegovine. Na početku je dolazio sa društvom što ga je podstaklo da iskoristi društvene mreže i široj publici promoviše svoju ideju..
“Tako smo napravili profil na međunarodnom sajtu za volontere , farmere i razne organizacije koje žele da na prave neko mesto gde volonter može da dođe i pomogne, a zauzvrat dobije smeštaj, hranu i lep provod. Tako smo krenuli i postali popularni. Valjda je to zbog svih dešavanja, slika koje smo objavili na Fejsbuku. Samo u ovoj prvoj godini, a zbog korone smo i radili samo tu prvu godinu, je došlo 60-70 volontera iz Amerike, Kanade, Belgije, Češke… Svi koji su došli imali su neke ideje, sugestije, a mi smo iskoristili njihove talente. Recimo, jedan Nemac, koji je inženjer elektrotehnike, nam je doveo struju do Šupljeg krša gde postavljamo šatore. A bio je i Žan iz Francuske koji radi kao scenarista u pozorištu i koji nam je napravio ovaj bioskop. I tako…nekako ide”, objašnjava Aleksandar.
Od nepoverljivosti i pitanja “Ko bi uopšte hteo da dođe na Miholjače”, ljudi iz sela su polako menjali stav, počeli da i sami pomažu. Neki od njih planiraju i da ponude smeštaj ili hranu za buduće turiste – volontere.
“Ono što je super je to što su nas komšije dosta naučile o tome kako se radi. A i nešto o životu, nešto što jednostavno ne može da se stekne u gradu koji je brz i nema previše emocija. Ovde smo shvatili da grad ima alternativu. Da može biti interesantnije nego u gradu. Ja sam iz Varšave koja ima 2,5, skoro pa 3 miliona ljudi. Živeo sam u centru, radio za neke velike kompanije, ali sam shvatio da neću da moj život ovako izgeda, da ga izgubim u nekom velikom organizmu kao što je Vršava. Rekao sam sebi da hoću ovde nešto da napravim, nešto da valja i da nekako doprinesem ovom mestu. Isto kao i moja devojka koja ima isto mišljenje. Ja mislim da svaki volonter koji ovde dolazi traži neke odgovore. I, prema komentarima, mislim da su dosta tih odgovora i našli.
Uprkos ograničenjima, Aleksandar je optimista ističe da je skoro svako ko je došao želeo da ostane duže nego što je planirao. A njegovi planovi se kreću od onih kratkoročnih- da napravi kamp za volontere, pa do onih na malo duže staze- da između ostalih kulturnih sadržaja na Miholjačama organizuje muzički festival regionalnog karaktera.