Pojava više od 15 novih stranaka na kandidatskim i listama biračkih odbora u Trebinju, na kojima su se našla i dobro poznata imena aktivista lokalnog SNSD-a, u javnosti je izazvala sumnju u regularnost predstojećih izbora. „Direkt“ istražuje koji su motivi pojedinih pristalica SNSD-a da rade za nove stranke, te znaju li povjerenici pojedinih stranaka ko su ljudi u njihovim redovima.
Piše: Jelena Denda Borjan
Posebnu pažnju javnosti privukla je Hrvatska demokratska zajednica 1990, stranka koju na jugu Srpske zastupaju isključivo Srbi i čiji je predstavnik u jednom od biračkih odbora Veselin Krunić, bivši odbornik SNSD-a u trebinjskoj Skupštini. Za povjerioca HDZ-a 1990 u Srpskoj Mija Perkunića u svemu navedenom nema ništa sporno.
„Pošto je nas Hrvata veoma malo u RS, ja sam pokušao da se pojavim kao stranka tamo gdje Hrvati mogu imati interes, pa sam prijavio listu u sedam ili deset opština, nisam siguran sad u tačan broj. Naš interes je što se naša biskupija vodi u Trebinju, u tom kontekstu sam mislio da malo zahvatimo i taj dio, a meni ne predstavlja ništa to što na listi i u biračkim odborima nemam nijednog Hrvata, nikom ne brojim krvna zrnca. Što se tiče bivšeg odbornika SNSD-a, nemam uvid ko je bio u kojoj stranci, ljudi prelaze iz jednih u druge stranke, ne mogu ja nikog hvatati lasom“, tvrdi Perkunić za „Direkt“.
Na naše pitanje da li smatra da bi hrvatski interes bolje zastupali trebinjski Hrvati, te zbog čega na listi ima samo jednog čovjeka ako sa strankom ima ozbiljne planove u ovom gradu, Perkunić odgovara kontrapitanjem: „Pa koliko sam ih mogao naći, koga ću naći?“ i dodaje da smatra da njegov kandidat nema šanse, ali da „nije ni išao na to da Miskin prođe“, već da „ pokrene neku hrvatsku priču, da se stranka u Trebinju pojavi sa imenom“.
Izborne malverzacije ili ne?
Za Vehida Šehića, pravnog eksperta i bivšeg člana Centralne izborne komisije BiH, stvari su jasne – pojava velikog broja novih stranaka pred izbore, posebno onih koji na listama imaju samo jednog kandidata, upućuje na zaključak da im motiv za učešće nije sam izborni proces.
„Takvim strankama motiv je trgovina biračkim mjestima, jer na ovaj način jedan politički subjekt ima nekolika člana biračkog odbora. Time se krše odredbe izbornog zakona koji jasno kaže da u jednom biračkom odboru jedan politički subjekat može imati samo jednog člana biračkog odbora“, kaže Šehić za „Direkt“.
Mijo Perkunić, pak, za naš portal tvrdi da se njegova stranka nije kandidovala kako bi učestvovala u predizbornim malverzacijama i da to što je on prošle godine, kao narodni poslanik, pristupio Klubu SNSD-a u Narodnoj skupštini, ne insinuira da na ovaj način on daje podršku trebinjskom SNSD-u.
„Šta ja imam sa SNSD-om u Trebinju? Ne, ne, pod punom materijalnom, krivičnom, bilo kojom odgovornosti, na poligraf mogu otići i reći, ja u životu nikad ne radim malverzacije, spreman sam ovo ponoviti bilo gdje. Da sam htio raditi malverzacije, prijavio bih liste u svim opštinama i gradovima u Republici Srpskoj“, tvrdi Perkunić.
Budući da su predstavnici njegove stranke u Trebinju u javnosti prepoznati kao ljudi koji su naklonjeni SNSD-u, Perkunića smo pitali da li je zabrinut zbog toga što postoji sumnja da će raditi za ovu stranku i tako učestvovati u predizbornim malverzacijama.
„Zašto bi radili za drugu stranku? Ja ne mogu u Trebinje dolaziti i trčati za njima, pa nisu oni ludi. Šta ja da radim?“, kaže Perkunić za naš portal.
Javnost nek misli šta hoće
Na spisku biračkih odbora novih stranaka u Trebinju pojavila su se imena bivših odbornika i bivših kandidata SNSD-a. Tako se, osim Veselina Krunića kog smo već spomenuli kao zastupnika HDZ-a 1990, na spisku našao Vladan Šegrt kao zastupnik Prve stranke, Maja Kolak kao zastupnica Re-balansa, a Vesna Đurić kao zastupnica Saveza za Stari grad. Kako bismo saznali zbog čega su na ovim izborima podršku dali novim strankama umjesto SNSD-u, pozvali smo neke od njih. U kratkom telefonskom razgovoru Vesna Đurić poručila nam je da „ne želi da daje komentar“ i da umjesto nje „pitamo nekog drugog“, a Veselin Krunić, nakon što nam se poslije postavljenog pitanja prekinula telefonska veza, više nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Na istim spiskovima našli su se i neki direktori javnih ustanova, te načelnici odjeljenja, koje je na te pozicije imenovala aktuelna trebinjska vlast, na čelu sa SNSD-om. Tako direktor „Ekologije i bezbjednosti“ Stevan Bekan i direktor OŠ „Sveti Vasilije Ostroški“ Milorad Nadaždin u biračkim odborima zastupaju stranku Krug, načelnik Odjeljenja za finansije Grada Trebinja Miro Gredo zastupa Stranku demokratske aktivnosti, direktor Centra za informisanje i obrazovanje Manojlo Ćuk zastupa Pokret most 21, a direktor Agrarnog fonda Veselin Dutina zastupa Pokret volimo Srpsku.
Da ponude objašnjenje javnosti i demantuju spekulacije da na ovaj način učestvuju u izbornoj krađi ponudili smo Stevanu Bekanu i Veselinu Dutini.
„Ne želim da komentarišem, ako ste me zbog toga pozvali, niste me trebali zvati“, poručio je kratko Dutina za „Direkt“.
Sličnu izjavu dobili smo i od Bekana.
„Ne želim da dajem izjave vezane za izborni proces. I to je, složićete se, neki odgovor“, poručio je kratko.
Šehić: Transparentna izborna prevara
Činjenicu da su, u ovom slučaju, na spiskovima novih stranaka ljudi koji su u javnosti prepoznati kao vjerni aktivisti SNSD-a Vehid Šehić vidi kao transparentnu izbornu prevaru.
„Kad je krenula zloupotreba instituta glasanja putem pošte, počela je transparentna izborna prevara. Ovo, takođe, spada u izbornu prevaru. Mi smo poznati po traženju rupa u zakonu, ali to dovodi u pitanje validnost konačnog rezultata izbora u BiH. Mnogi na takav način falsifikuju izbornu volju birača i nameću je onako kako politički subjekti žele. Postavlja se pitanje koliko oni cijene građane ove zemlje ako na ovakav način žele da dođu do vlasti“, nedvosmislen je Šehić.
Sa njim je saglasna i Ivana Korjalić iz Transparensi internešnala BiH.
„Osnivanje novih stranaka, koje su zapravo sateliti određenih političkih stranaka i nemaju ambicije da osvoje mandate ili glasove, za cilj ima trgovinu mjestima u biračkim odborima, a birački odbori su prva instanca i najodgovorniji za osiguranje regularnosti sprovođenja izbornog procesa. To je jedan od najvećih problema izbornog sistema u BiH, i zbog toga imamo situaciju da se stranke koje, recimo, u svom nazivu nose slogan Za bolje Goražde ili Čapljinu, prijavljuju u opštinama koje nisu blizu ni Čapljine, ni Goražda, već su se kandidovale pod instrukcijom drugih političkih stranaka kako bi dobile njihova mjesta u biračkim odborima i broj posmatrača koji im pripada“, objašnjava Korajlić za naš portal.
Ona dodaje da se ovakvim izbornim zakonom i ovakvom izbornom administracijom ne može stati u kraj izbornoj krađi.
“Lokalne izborne komisije i birački odbori na ovaj način imaju direktnu kontrolu nad procesom, imaju priliku da manipulišu rezultatima, glasovima građana, a uz izborne prevare vezane za biračke spiskove, sam legitimitet izbora je veoma upitan, posebno kad imate u vidu da su to lokalni izbori gdje može presuditi nekoliko glasova ko će obnašati vlast i ko će biti izabran“, ističe Korajlić.
Šansu za sprovođenje fer izbora Šehić vidi u radikalnijim promjenama izbornog zakona koje se očekuju sljedeće godine, čime bi se, kako kaže, spriječila manipulacija biračkim odborima i onemogućilo falsifikovanje izborne volje birača.
„Dok se ne izmijeni izborni zakon, ništa se ne može uraditi“, zaključuje Šehić za „Direkt“.